Iako veliki broj građana smatra da je 15. mart Dan D, studenti su poslali poruku da to ipak nije tako, te da se ne radi o završnim koracima, već o tektonskim promenama.
foto:AI
Pred najavljeni veliki protest u Beogradu, društvene mreže su se usijale, analitičari i istoričari su se raspričali u tumačenju eventualnih scenarija koji će biti viđeni tog dana. Iako niko pouzdano ne zna šta su studenti konkretno namerni da urade, poslednje njihovo oglašavanje u vezi s tim praktično je poruka da će se tog dana odigrati „tektonski poremećaj“, ali da nikako nije kraj.
Tenzije su trenutno dostigle usijanje, čini se, sa obe strane. Vlast ne sedi skrštenih ruku, pa se najavljuju obimna hapšenja, jer, kako su saopštili, postoje obaveštajna saznanja da će tog dana doći do rušenja ustavnog poretka. Opozicija u Srbiji ovakve izjave okarakterisala je kao marketinške trikove u cilju odvraćanja ljudi da dođu u Beograd u subotu.
Pojedini beogradski mediji prenose da se u Pionirskom parku, pored tzv. studenata koji žele da uče, zapravo nalaze i okupljaju pripadnici navijačkih i kriminalnih grupa koje bi mogle uzrokovati eventualne nemire i incidente. U tom pravcu idu i informacije o dovlačenju kocke za popločavanje i kamionima koji dovoze traktore koji bi mogli poslužiti kao barijere, a kocka kao oružje.
Bilo da misle da je kraj ili da je to samo jedan skup u nizu, najveći broj građana očekuje neku incidentnu situaciju. Opoziciono nastrojeni tvrde da će to izazvati vlast, a vlast tvrdi da će pak građani.
Jedan od mogućih scenarija je da protest protekne mirno. Ukoliko se to dogodi, u zavisnosti od njegove masovnosti, vlastima će biti poslata jasna poruka o ogromnoj podršci studentima, te će protesti na dalje biti nastavljeni s podizanjem tenzija u lokalnim sredinama. Jedna od mogućnosti jeste da vlast, pred masovnošću protesta, iako mirnog, napravi ustupke, smanji poznatu retoriku i da predloge za prevazilaženje nastale situacije. Ovaj scenario smanjuje mogućnosti za pad vlasti, koja ga može iskoristiti za promenu strategije, pritiske kroz institucije, ali i čekanje međunarodne zajednice. Za sada nema deklarativnih poruka ni Evrope ni drugih velikih sila, osim apela za smirivanje tenzija, što može biti vetar u ledja aktuelnoj vlasti, ali u pravcu postizanja kompromisa. Moguća opcija jeste da protest bude ignorisan od strane vlasti, što je sudeći po dosadašnjim izjavama najmanje moguć scenario.
Drugi scenario odnosi se na izuzetne incidente. Analitičari tvrde da postoje dve mogućnosti za incidente: jedna je da do njih dođe spontano zbog visoke tenzije, a druga mogućnost je da ubačene grupe sa jedne ili druge strane budu izazivači. Ključnu ulogu u tome, verovali ili ne, odigraće mediji. Ako protest bude proticao mirno, a provladini mediji budu izveštavali tenzično, velika je verovatnoća da dođe do spontanog, a ne unapred pripremljenog sukoba. Policija bi u tom slučaju, po nalogu države, mogla reagovati suzavcem, vodenim topovima. Ovaj scenario već je viđen u Srbiji i, shodno iskustvu, protestanti bi na to mogli odgovoriti kamenicama ili drugim sredstvima koja se tu nađu. Nakon toga mogla bi uslediti masovna hapšenja.
Najdrastičnija mera u tom slučaju, smatraju anallitičari, mogla bi biti uvođenje vanrednog stanja. Međutim, takva odluka, s obzirom na to da podrazumeva smanjenje slobode kretanja, okupljanja, slobode medija i drugih građanskih prava, izazvala bi kritike domaće i međunarodne zajednice, koja za sada ćuti. Takav potez bio bi krajnje kontroverzan.
Ukoliko bi protest postao nasilan, pad vlade nije izvestan, ali ti događaji mogu ozbiljno ugroziti stabilnost vlasti. Ključna u tom slučaju bila bi uloga policije i unutrašnji odnosi u vladajućoj stranci. Slučaj 5. oktobra pokazao je prelazak policije na stranu demonstranata, takva mogućnost nije ni sada potpuno isključena. Time bi vlast ostala uskraćena za mogućnost smirivanja situacije. Dobar deo dešavanja u tom slučaju odnosio bi se na unutrašnje odnose vladajuće stranke. Nemiri u njihovim redovima, gubitak podrške, mogli bi uzrokovati doslovan pad vlade.
Shodno Ustavu Republike Srbije, predsednik države bi mogao dati predlog za novog premijera, ali ako Skupština ne bi podržala njegov izbor, predsednik Republike bi mogao odlučiti da raspisuje vanredne parlamentarne izbore. Prema Ustavu Srbije, predsednik ima pravo da raspusti Skupštinu u slučaju da Skupština ne može da obezbedi funkcionalnu većinu ili ukoliko ne može da donese ključne zakone.
Shodno zakonu, predsednik države može formirati tehničku vladu. Iako izraz „tehnička vlada“ ne postoji u zakonu kao takav, misli se na prelaznu vladu. To bi se upravo poklopilo s onim što predlaže Inicijativa Proglas: tehnička vlada sastavljena od eksperata, a koja bi uključila predloge studenata za ključna mesta. Takva vlada trebalo bi da obezbedi minimum dobrih uslova za održavanje izbora.
Jedna od mogućnosti koja se može videti na društvenim mrežama, koju ljudi očekuju, jeste smena predsednika države. Prema Ustavu Republike Srbije, predsednik Republike može biti smenjen (opozvan) samo kroz postupak opoziva. Ovaj proces je predviđen čl. 111 Ustava Srbije i vrlo je striktan. Postupak opoziva može da se pokrene samo u Skupštini Republike Srbije. Za to je potrebno da najmanje 1/3 poslanika u Skupštini (oko 85 poslanika) predloži opoziv predsednika Republike. Razlozi za opoziv predsednika nisu precizno definisani u Ustavu, ali se smatra da su oni vezani za teške povrede Ustava. Kada poslanici predlože opoziv, Skupština mora glasati o tom predlogu. Za opoziv predsednika potrebno je da dve trećine poslanika (najmanje 160) u Skupštini izglasaju smenu. Drugi način je, shodno Ustavu, da se pokrene postupak pred Ustavnim sudom. I na kraju, treći je da sam podnese ostavku. U poslednjem slučaju, njegovu ulogu donekle će zameniti predsednik Skupštine, odnosno u ovom slučaju Ana Brnabić. U tom slučaju, novi predsednički izbori moraju biti raspisani u roku od 60 dana od prestanka mandata. Korak dalje, ukoliko bi predsednica Skupštine podnela ostavku, na tom mestu našao bi se njen zamenik, ili bi na dalje Skupština morala pristupiti izboru novog predsednika Skupštine.
Ako bi pad predsednika i vlade doveo do potpunog političkog haosa, moguće je da bi predsednik Skupštine mogao da predloži proglas vanrednog stanja. Odluka o vanrednom stanju je ovlašćenje predsednika Republike, ali u njegovom odsustvu to može učiniti i privremeni predsednik (predsednik Skupštine).
foto:AI
Bilo koji od navedenih scenarija praktično potvrđuju ono što su studenti poručili. Tog 15. marta zaista ništa ne može biti završeno, jer je za sprovođenje bilo kakve procedure potrebno vreme. Pojedini analitičari sve više govore o nekih 90 dana. Ipak, za donošenje platforme za održavanje izbora, pa potom i vreme izbornih kampanja, produžava sve za još vreme.
Ne smemo zaboraviti da se Izborni zakoni ne menjaju brzo, jer takve izmene zahtevaju ozbiljne političke pregovore, konsenzus među strankama i često i veće promene u javnom mnjenju. Takve promene mogu uticati na raspodelu mandata, izborni prag, izborni sistem ili druge ključne aspekte političkog procesa.
Da li je onda realno vreme promene koju opozicija očekuje do kraja godine? Vrlo moguće.
Šta se u međuvremenu dešava sa pripadnicima vlasti koji su, po ovom scenariju, izgubili moć? Iskustvo pokazuje da je velika verovatnoća da će osećaj nedostatka sigurnosti potražiti u novim redovima, prilazeći opoziciji. Jedan deo će se potpuno povući, a kako se sada najavljuje, kao što je to bilo i 5. oktobra, jedan deo bi mogao biti pozvan na odgovornost pred institucijama. Jedan od primera takvog „nestanka preko noći“, sećaju se stariji čitaoci, jeste slučaj tada moćne vladajuće partije JUL. U Valjevu, na primer, njihove prostorije već 6. oktobra 2000. godine, kao da nisu nikada ni postojale, a „izgubio“ se trag i njihovim funkcionerima. Što je, opet, takođe primer izostajanja pitanja odgovornosti.
U tom smislu i vođeni takvim primerima, njihovi glasači, očekivano, će se kretati dvosmerno i potpuno suprotno – glasaće za predstavnike opozicije ili otići u stanje apatije, političke neaktivnosti, apstinencije.
Ishod svega, pred naredne izbore, mogao bi biti i nastanak nekih novih prorežimskih grupacija koje će se pojaviti kao učesnici u izborima i prelazno rešenje za njihove glasače i aktiviste.
Iako može delovati obeshrabrujuće, istorijski su zabeleženi primeri kada je vlast, nakon političkog prevrata, uspela da se vrati. Obično su ovi procesi povezani sa političkom nestabilnošću, interesima unutrašnjih faktora, ali i spoljnom podrškom. Ključno za uspeh povratka vlasti je često bila podrška naroda ili odsustvo konsenzusa među novim vlastima, što je omogućilo da prethodni režim (ili njegove snage) ponovo dođe na vlast kroz političke, vojne ili društvene kanale.
Nije teško zaključiti da bi razum i na jednoj i na drugoj strani mogao biti presudan jer načini za postizanje ciljeva obe strane leže u rečima „kompromis“ i „dijalog“. Te dve reči za realizaciju traže razložnost i promišljanje, a emocije u tom slučaju ne igraju ključnu ulogu. Najvažnije ipak, kako sada stvari stoje, jeste da te reči moraju izgovoriti studenti koji realno imaju najveći uticaj na dalja dešavanja. Ukoliko bi ih izgovorila vlast, moralo bi decidno biti naglašeno na šta se kompromis odnosi, a ka čemu treba da vodi otvoreni dijalog.
*Vamedia se zahvaljuje advokatima na pravnoj asistenciji prilikom nastanka teksta
Zanimljiva definicija „slučaj 5. oktobra“. Slučajno ili ne, uklapa se u radikalski narativ koji tvrdi da je Milošević srušen na ulici 5. oktobra, vrlo namerno zaboravljajući da je i njihov idejni vodja, izvesni dr.Šešelj, odmah priznao da je Koštunica pobedio na izborima od 24.septembra. Kao i obično, uzdaju se u loše pamćenje svog biračkog tela.
Njihov problem u suštini se svodi na prostu činjenicu da sada imaju posla sa generacijom koja nije opterećena viškom istorije,a veoma dobro razume jezik i duh i slovo Ustava. Jednostavno rečeno-znaju svoja prava, znaju ograničenja uobraženog predsednika i veoma dobro vide ko godinama zaista ruši ustavni poredak!
Jezik i duh Ustava daje pravo manjini da uskraćuje prava većine (pravo na kretanje, rad, obrazovanje…). Zanimljiv i krajnje originalan doprinos teoriji ustavnog prava, moram priznati.
Studenti traže da se radi po zakonu !
чуј тзв студенти који хоће да уче? припадници криминалних група?? Лепо су синоћ видели сви ко планира да ангажује криминалце и насилнике. Пуч ће пропасти. Неће вас већина грађана. На власт ће се доћи само путем избора. п с. Не успева пуч кад народ боље живи него јуче а поготово кад нема масовне стране подршке. Само шетајте
Да ли председник државе може бити смењен ако, услед неурачуњивости буде затворен у адекватну установу?
@ Protestant, Ti imaš „psihološki“ problem sa predsednikom a ne politički. Reč je o tipu problema koji imaju Bakić, Kulačin i Vidojković.
Takođe, ima ljudi koji sa Vučićem imaju „estetski“ problem, jer ga zovu Žvala, Žvalonja, Nakaza, to, opet, nije politički problem. Da izgleda kao Tadić pre 20 godina, ne bi bilo problema.
Evo još nekih problema:
Hemijsko-ekološki problem: narkoman, toksičan
Religijski: zlo, nepomenik.
Urbanističko-građevinski: uništitelj, rušitelj itd
Šalu na stranu, država je majstorski vodila spoljnu politiku, bez sankcija Rusiji, saradnja sa Kinom, uspostavljanje dobrih odnosa sa SAD.
Unutrašnja politika nije dobra, jer bi opozicija trebalo da bude korektiv vlasti, ali bez plana i programa može samo da pribegava nasilju, što i čini.
Друже ти си се прејео сендвича па ти се мути у глави, или си љут што си добио мању Ћаци дневницу. Сутра ћеш да гледаш, бројиш и да се знојиш!
@ Studentkinja, nisam „drug“, to je oslovljavanje među komunistima.
Vaš komentar je uvredljiv i sladostrasno likujući. Razlog tome je nedostatak protivargumenata. To je karakteristično za SNOBOVE. Oni misle da su superiorniji od drugih, da vrede više od drugih ljudi i da imaju pravo da javno omalovažavaju i preziru sve one, koji ne pripadaju njihovom elitističkom krugu.
Nezavisno od političkih zbivanja, mogu da Vam predložim vredno štivo, koje se zove „Knjiga o snobovima“ engleskog pisca V. Tekerija. Mala pomoć, ako nemate vremena: Snob se kreće isključivo u okvirima svoje klase i istomišljenika, podiže tarabu prema ostatku sveta, odbija da prihvati realnost van snobovskog miljea političke i svake druge „izuzetnosti i izvanrednosti“ i provode život međusobno se takmičeći ko je veći snob i ko je nadsnob. I kao takvi, idealan su plen za kompradore.
Jao protestante ubo si centar.
Ludi precednik odavno vapi za Lazom.
Ćaci, pa tebi stvarno iskočio osigurač.
Šta će PSG sada da radi i Kravošejev u ovakvoj postavci
Niste predvideli opciju da dođu Marsovci, donesu „hepek“ (stariji se sećaju nadrealista) i svi živimo u harmoniji i ljubavi. 90% ovde opisanih opcija su totalno nerealne. Jedina realna mogućnost promene su izbori, a za njih nema potrebe kad neko ima ovoliko većinu. „Studenti“ i „narod“ se moraju pomiriti sa činjenicom da su u ogromnoj manjini (inače ne bi blokirali, već bi tražili izbore) i raditi na tome da pridobiju više građana za svoje ideje, ako ih imaju i ako to umeju. Ali to, kao i studije, zahteva mukotrpan rad.