Grad uveo vanrednu situaciju: Od danas smeće se prevozi u Sremsku Mitrovicu

Štab za vanredne situacije grada Valjeva doneo je odluku o proglašenju vanredne situacije usled potencijalne elementarne nepogode epidemije na teritoriji grada Valjeva, a u vezi s blokadom gradske deponije. Grad Valjevo će smeće od danas deponovati na regionalnu deponiju „Srem-Mačva“, a za odvoženje i deponovanje smeća grad će izdvojiti mesečno, u proseku, od 10 do 12 miliona dinara, u zavisnosti od deponovane i odvožene količine. „Nismo uspeli da se dogovorimo sa građanima koji blokiraju deponiju, jer garancije koje su tražili mi kao grad ne možemo da damo“, rečeno je na konferenciji za novinare u Gradskoj upravi.

Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i direktor JKP Vidrak potvrdili su na konferenciji za novinare da su imali razgovor sa ljudima koji blokiraju deponiju.
„Apsolutno, moram da kažem da smo juče imali jedan razgovor sa meštanima mesnih zajednica koje se nalaze oko deponije – jedan zaista korektan i dug razgovor. Pokušavali smo da pronađemo način, odnosno mogu da kažem da smo molili da nam izađu u susret, da nam daju još tri meseca da taj problem rešimo na malo drugačiji način. Međutim, nismo uspeli da se dogovorimo. Verujem da je bilo obećanja i davnih dana i prethodnih godina, i da ništa nije urađeno. Apsolutno razumem poziciju tih ljudi i uslove u kojima žive. Siguran sam, i ono što znam, jeste da će ova gradska vlast, pored brojnih višedecenijskih problema koje je rešila u prethodnom periodu, rešiti i ovaj“, rekao je gradonačelnik Gojković.

Kako se moglo čuti, s obzirom na to da JKP Vidrak nema ni kapaciteta ni finansijskih mogućnosti za drugačiji način rešavanja nastale situacije, rešenje je pronađeno u proglašavanju vanredne situacije kako bi bili angažovani subjekti u odvoženju smeća na regionalnu deponiju „Srem-Mačva“ u Sremskoj Mitrovici.
„Dobili smo saglasnost, potpisali ugovor sa regionalnom deponijom i smeće ćemo odvoziti na regionalnu deponiju „Srem-Mačva“. Ono što je jako važno jeste da grad Valjevo na dnevnom nivou ima od 80 do 100 tona smeća koje jednostavno mora negde da se deponuje. Siguran sam da ste svi svesni šta bi značilo da se dan, dva ili tri ne iznosi smeće iz domaćinstava i da se grad ne čisti, odnosno da se komunalni otpad ne odvozi na deponiju. To bi zaista bila jedna ekološka katastrofa i mogućnost za širenje epidemije i zaraze. Zahvalan sam ljudima iz tog regionalnog centra što su nam izašli u susret. Ono što je još značajno jeste da je 80% radova na regionalnom centru Kalenić završeno i nadam se da ćemo do kraja godine moći da koristimo regionalnu deponiju Kalenić i time definitivno rešiti ovaj višedecenijski problem grada Valjeva, zatvarajući našu deponiju“, rekao je Gojković i dodao: „Izuzetno sam ponosan što smo, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, koje nam pruža veliku podršku, obezbedili sredstva za projekat rekultivacije i sanacije naše deponije. Taj projekat je dobio saglasnost i biće realizovan fazno“.

Kako su se organizatori blokade oglasili saopštenjem i naveli da razgovori sa predstavnicima grada nisu uspeli jer nisu date garancije, Vamedia je zatražila pojašnjenje o kakvim se zapravo garancijama radilo, da li o odluci Veća, Skupštine?
„To nije tačno definisano. Tražili su neke pravno obavezujuće garancije koje jednostavno ne znam kako bismo mogli da obezbedimo. Prvo, moram da kažem da sve funkcioniše malo drugačije. Ja sam ljude gledao u oči, jer svi mi živimo u ovom gradu. Razumem njihov problem, i meni bi bilo sramota da te ljude gledam u oči sutra, a da ih danas prevarim. Predložio sam konkretne korake: pre svega, izmene cenovnika, svi smo svesni da se sada na računima pojavljuje nova stavka – odvoženje i deponovanje otpada na regionalnoj deponiji. To bismo svakako imali kada se otvori regionalna deponija u Kaleniću. Za to nam je potreban rebalans budžeta i izmena programa poslovanja javno komunalnog preduzeća. Javno komunalno preduzeće nije opremljeno da toliki otpad na dnevnom nivou vozi na regionalnu deponiju – nemamo mogućnost. Očekujemo dolazak kamiona za transport otpada na regionalnu deponiju u Kaleniću. Do tada, javno komunalno preduzeće „Vidrak“ moraće da raspiše nabavku za izbor subjekta koji će transportovati smeće na regionalnu deponiju. Predložio sam da se formira komisija od dva člana iz neformalne grupe i dva meštanina i da evo ja budem u toj grupi koja će svakodnevno pratiti realizaciju navedenog. Međutim, nismo uspeli da se usaglasimo, njima to nije bilo dovoljno. I njima sam rekao da mislim da to može da se uradi, sve ove korake koje sam naveo, mislim da mogu da se urade i pre tih nekih tri meseca, o kojima smo pričali, da je recimo 15. jun taj rok. Jednostavno, to nismo uspeli da dogovorimo, i s tim u vezi mi smo morali da rešavamo na ovaj način“.

U skladu sa navedenim, Vamedia je upitala i koliko će nas koštati odvoženje i deponovanje smeća u Sremsku Mitrovicu?
Dragutin Kuzmanović, direktor JKP Vidrak, najpre pojašnjava da će za sada odvoženje smeća u Mitrovicu platiti grad iz budžeta, dok je realnost da će, kada počne rad deponija u Kaleniću, računi morati da budu uvećani:
„Trenutno, svaki građanin plaća samo odnošenje smeća, dok će ubuduće biti uvedene i nove stavke kao što su odvoženje i deponovanje smeća. Do sada je firma Vidrak dolazila, praznila kante i kontejnere, a zatim deponovala smeće na gradskoj deponiji. To je do sada funkcionisalo, ali sada se procenjuje da će trošak za ovu uslugu biti između 10 i 12 miliona dinara mesečno. Nova cena će biti određena na osnovu broja korisnika, jer imamo više od 26.000 računa u sistemu. Očekuje se da bi cena mogla biti povećana za oko 400 dinara po računu. Trenutno, sve troškove snosi grad, jer se nalazimo u vanrednoj situaciji. Prethodna dva dana smeće je deponovano na prostoru koji smo pripremili kod reciklažnog centra, dok je deo smeća još uvek na kamionima. Govorimo o količini od 80 do 100 tona smeća dnevno. Što se tiče Kalenića, planirano je da dobijemo šest novih kamiona, dok trenutno imamo samo jedan, što znači da nije moguće da sami odvozimo sav otpad za Sremsku Mitrovicu. Zbog toga ćemo morati da angažujemo i druge subjekte.“

S obzirom na najavljeni početak rada deponije Kalenić, Kuzmanović je naveo da je grad do sada uradio sve kako bi bio spreman za najavljeni početak:
„Trenutno, u industrijskoj zoni, u našem reciklažnom centru, smo između ostalog i povećali broj zaposlenih, dve trake maksimalno osposobili. Radimo reciklažu stakla, PET ambalaže, kartona i limenki. Povećali smo broj zaposlenih, reciklažni centar nam funkcioniše u odnosu na prethodne godine, povećali smo u procentima bukvalno preko 50 procenata. Možemo ovu godinu da kažemo da je već bolja. Što se tiče kamiona, kanti, kontejnera, to se sve čeka od regionalnog centra Kalenić. Oni treba da sprovedu svoje nabavke i da to daju javnom komunalnom preduzeću, a mi to da podelimo našim sugrađanima, gde su planirana 2700 kontejnera, pravićemo reciklažna ostrva, 17.000 kanti od 240 litara, koja će biti podeljena domaćinstvima, gde će svako domaćinstvo moći da reciklira. To je sve u proceduri, i to ne zavisi isključivo od grada ili Vidraka, nego od regionalnog centra Eko Tamnave. Koliko znam, svi su ti tenderi raspisani, neki su čak i završeni. Bili su ljudi iz ministarstva prošle nedelje u našem reciklažnom centru, gde se radi obuka za zaposlene, dolazi drugi tim koji će raditi obuku u reciklažnom centru, preostalo je još nekoliko finalnih stvari.“, objasnio je Kuzmanović.

Gradonačelnik Gojković je istakao da je problem deponije višedecenijski i podsetio na početke tog problema: „Sada govorimo o deponiji, a osoba koja je zadužena za nju započela je svoj rad na ovom mestu kada je deponija osnovana. Tada mu je to bio prvi radni dan, a sada, nakon svih tih godina, odlazi u penziju. Sećate se blokada iz 1997. i 2006. godine, obećanja koja su tada data… Mogu vam reći da ću biti zaista ponosan i srećan što ćemo konačno rešiti ovaj problem. Zatvorićemo deponiju, uradićemo rekultivaciju i sanaciju, i time pomoći svima. Ne samo onima koji žive u neposrednoj blizini deponije, već svima. Svako ko prođe kroz naš grad, ne može da ne primeti to brdo. Naša je odgovornost da se ovakve situacije, poput požara, više nikada ne ponove.“