Kolektiv Muzičke škole u Valjevu podržao je odluku učenika o prekidu blokade i povratku na redovnu nastavu. „Danas, kada oni, još jednom vođeni svojom mudrošću i dalekovidošću uviđaju da su „mirne blokade nastave izgubile svoju prvobitnu poentu“ i da više nisu „način preko kog možemo doći do cilja“, te donose odluku da se vrate u školske klupe, mi ćemo ih ponovo pratiti i stati za katedre“, navodi se u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama.
Muzička škola/Vamedia
„Mi, Nastavnici u obustavi SMŠ „Živorad Grbić“ odabrali smo da stanemo uz svoje učenike kada su nas u decembru 2024. godine pozvali da im se pridružimo u borbi za pravdu i dostojanstvo svakog građanina naše zemlje. Ovi mladi ljudi, deca, projavili su tada mudrost i dalekovidost pred kojom nismo mogli i nismo smeli ostati nemi. Oni su odabrali da ponesu teško breme borbe za istinu a mi, njihovi nastavnici, smatrali smo da nam naš poziv nalaže da im u tome, u najmanju ruku, pomognemo. Kažemo poziv, a ne posao, jer biti prosvetni radnik znači mnogo više od 45 minuta monologa u učionici.
Od tada, do danas, naučili smo više o njima i od njih nego što smo imali prilike za sve godine koje smo ih viđali u školskim klupama. Spoznali smo da su kreativni, preduzimljivi, posvećeni, istrajni, plemeniti, odmereni i puni ljubavi. Ljubavi koju neguju prema svojim prijateljima, roditeljima, školi, gradu, zemlji, i naravno umetnosti. Kao plod ove saradnje, zajedničkim trudom i zalaganjem, iznedrili smo jedan muzički događaj koji će ostati zapamćen kao jedno od najznačajnijih dešavanja u istoriji naše škole i našeg grada. Koncert pod nazivom „Naopaka bajka nekih novih klinaca“. Emocija koja je te večeri preplavila sve nas na sceni, zajedno sa prepunom salom naših sugrađana, biće ono što ćemo poneti kao najradosnije, najvrednije i najiskrenije sećanje na ovu zajedničku borbu.
Ispratili smo ih na svojevrsno hodočašće do prestonice, na najveći do sada miran skup koji je naša zemlja imala prilike da vidi. Skup koji Je nosio naziv „15. za 15“, a koji je imao za cilj da nas podseti na samu suštinu našeg zalaganja pravdu za tada 15, a sada 16, tragično nastradalih građana naše zemlje, za čiju pogibiju još uvek niko ne snosi odgovornost! Ispratili kao đake, dočekali kao heroje. U trenutku kada ovo pišemo neki od njih pešače put Kraljeva, ponovo prinoseći žrtvu u borbi za ispravnu stvar.
Danas, kada oni, još jednom vođeni svojom mudrošću i dalekovidošću uviđaju da su „mirne blokade nastave izgubile svoju prvobitnu poentu“ i da više nisu „način preko kog možemo doći do cilja“, te donose odluku da se vrate u školske klupe, mi ćemo ih ponovo pratiti i stati za katedre. Neka znaju, ovi mladi, plemeniti i srčani ljudi, da od „njihove duševne snage i volje“ nije „nastao muk“, već najlepša muzika koja će y našim srcima i istoriji odzvanjati u večnosti. Borba se nastavlja, pumpamo do ispunjenja zahteva!
Vaši nastavnici.“
Ovo tera suze na oči!
Trebalo je da mi, koji smo „nemuzikalni“, poverujemo u sud muzičkih stručnjaka da krivica za pad nadstrešnice može da se utvrdi „sad i odmah“ a ne u procesu čije se trajanje meri godinama.
Devedesetih godina je prof. Šaldeva putovala iz Beograda da drži nastavu učenicima Srednje muzičke, u vreme ratova, sankcija, međunarodne izolacije, pa i gladi. Nikada nije izostala sa časova, nikada nije zakasnila, držala je deci dodatnu nastavu i privatne časove besplatno. Najviše na šta je pristajala je da popije čaj u privatnoj poseti. Bila je odana svojoj profesiji i učenicima i , ni u najtežim vremenima, nije potezala „naopake bajke“, mada je imala sve razloge za to.
Gospodo nastavnici, učite od profesorke Šaldeve, bar što se tiče vašeg posla i obaveza.
A ostatak vašeg interesovanja, koji je smena vlasti, artikulišite u nekoj opozicionoj stranci i ne uvijajte vaše težnje u klasične note i horsko pevanje. Providno je od samog početka i Muzička škola je trebalo da pokaže „mudrost i dalekovidost“ neučešćem u blokadama obrazovanja i uličnim prevratima.