Poslednje istraživanje agencije CRTA ukazalo je da građani u značajnoj meri izražavaju nepoverenje prema političkim partijama, pri čemu je posebno izraženo nepoverenje prema opozicionim strankama — čak 73% građana izjavljuje da im ne veruje.
nepoverenje prema partijama opozicije/AI
Dok je, s jedne strane, evidentna podrška studentima, s druge strane, anketirani građani u istraživanju CRTE ukazali su da je podrška opozicionim političkim partijama niža nego podrška vladajućoj stranci.
Ključni nalazi:
Političke partije na vlasti:
- Uopšte nema poverenja: 43% ispitanika
- Uglavnom nema poverenja: 16%
- Ukupno nepoverenje (zbir prethodna dva): 59%
- Ne zna: 5%
- Uglavnom ima poverenja: 20%
- Ima veliko poverenje: 16%
- Ukupno poverenje (zbir prethodna dva): 36%
Političke partije u opoziciji:
- Uopšte nema poverenja: 41%
- Uglavnom nema poverenja: 32%
- Ukupno nepoverenje: 73%
- Ne zna: 5%
- Uglavnom ima poverenja: 17%
- Ima veliko poverenje: 5%
- Ukupno poverenje: 22%
Ukupno nepoverenje: 73%
U pomenutom istraživanju uočava se da, iako je poverenje u vladajuće partije nisko, one ipak uživaju veću podršku (36%) u poređenju s opozicijom.
S druge strane, istraživanje pokazuje da su građani podjednako bliski partijama na vlasti i opozicionim partijama – 33% građana bliže je vladajućoj partiji, dok je 31% bliže opoziciji.
Najveća zamerka opoziciji među građanima koji nisu bliski vlasti jeste nedostatak ujedinjenosti, što dodatno podriva njihovu sposobnost da se pozicioniraju kao ozbiljna alternativa aktuelnoj vlasti.
Čak 15% građana smatra da opozicija nema plan kako da dođe na vlast, 14% ističe da ne postoji jedan prepoznatljiv i snažan lider koji bi vodio opoziciju, 12% smatra da opozicija ne nudi konkretne odgovore na ključna pitanja građana, 11% navodi da opozicija ima stare vođe koje bi trebalo zameniti, a 8% govori o postojanju ličnih sukoba unutar opozicionih redova.
Samo istraživanje pokazalo je, čini se, već poznatu dinamiku: studentska poruka — „bez političkih partija“ i njihovo neprestano distanciranje od istih — rezultirala je sveukupnim slabljenjem poverenja u partije, pri čemu su najlošije prošle upravo opozicione.
Opšti je utisak da se opozicione partije nisu najbolje snašle u novim okolnostima, te da nisu imale adekvatan odgovor na studentski nastup. Vrlo je moguće da je jedan od ključnih razloga u različito postavljenim ciljevima i načinima njihove artikulacije.
Naime, neutralnom posmatraču može se učiniti da se na političkoj sceni suočavaju dve strane: s jedne — studenti, s druge — opozicija, i to u pogledu načina delovanja i iznošenja stavova. Ključne tačke razmimoilaženja građani mogu prepoznati kroz gotovo gandijevski pristup studenata u rešavanju problema, dok im je u svesti još uvek živa slika bakljade u republičkoj skupštini.
Istovremeno, stiče se utisak da studenti imaju viši zajednički cilj sa građanima — promenu celokupnog sistema, dok opozicione partije rade ono zbog čega su i osnovane — pokušavaju da dođu na vlast. Jedan broj građana, što se vidi i po objavama na društvenim mrežama, izjednačava taj pokušaj dolaska na vlast s ličnim ambicijama opozicionih lidera.
Građani, već izmoreni čestim izborima i vođeni iskustvom decenijskog parlamentarizma, politiku doživljavaju kao prljavu i nečasnu. Tako se, s jedne strane, stvorilo uverenje da studenti „nemaju veze s politikom“, dok, s druge strane, političke partije deluju kao simbol neprestane, dosadne političke linije.
Takav stav potvrđuje i podatak iz ankete da opozicija nema plan. Dok studenti sprovode neprekidne akcije, opozicione partije ostaju dosledne starim obrascima delovanja.
Zanimljiv je i podatak da građani zameraju opoziciji stalno prisustvo starih lidera — ista lica već godinama unazad — koja se, s obzirom na političko iskustvo u zemlji, često percipiraju kao kompromitovana (zbog raznih pregovora i ustupaka poziciji u prethodnim godinama). S druge strane, studenti se doživljavaju kao mladi, perspektivni, neiskvareni — jer i nisu imali političko iskustvo.
Jedna ili dve strane?
Ipak, iako studenti tvrde da neće učestvovati na predstojećim izborima, jasno je — što i sveobuhvatno istraživanje potvrđuje — da će kandidati koje budu podržali igrati ključnu ulogu u sučeljavanju s predstavnicima sadašnje vlasti. Nema sumnje da se može doći do zaključka kako oni koje studenti podrže prolaze na izborima — bez obzira na konkretan plan vladavine.
U trenutnoj situaciji u društvu, političko iskustvo kao kriterijum gotovo i ne dolazi do izražaja — jer ga studenti nemaju. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da će lideri koje podrže zaista biti najbolji izbor. Ipak, pun pogodak mogao bi da se desi na republičkom nivou — kroz predlog ekspertske vlade, a potom i kandidature eksperata na izborima.
Ali ostaje pitanje: šta sa lokalom?
Naravno da se ne veruje opoziciji,pogledajte samo ko ih vodi,uglavnom nepoxnsto ljudi koje htad ne poznaje a nekinof njih du vrzsno oli za vlast ili za službu ili da li du nest rekli protiv vlasti i kolio su. održali konferencija za štampu ,uglavnom ćute i gledaju svoja posla,čekajući da neko drugi sruši vlast pa da, se oni nekako ubace
Pitanje šta sa lokalom je suštinsko političko pitanje u Srbiji, zato što je naša država visoko centralizovana. Po istom ključu su i političke partije, čast izuzecima, sa sedištem u Beogradu osnivale svoje opštinske odbore. Gde to vodi, vidimo na žalosnom primeru Valjeva, grada koji će broju stanovnika uskoro postati malo veća varoš.
Nemam nikakve iluzije da bi se sam status Valjeva promenio sa pobedom sadašnje opozicije na republičkom nivou. Silan razvoj grada u poslednjih 35 godina mi daje za pravo.Rešenje je samoorganizovanje. Treba napraviti lokalni pokret i kasnije tražiti savez za republičke izbore sa sličnim lokalnim pokretima, npr. onim u Nišu i sl. Imam više poverenja da ljudi među sobom odaberu svoje predstavnike, nego da im neki sumnjivi tip iz centrale u Beogradu saopšti ko je dobar za ovaj grad. Pravo pitanje je da li lokalni opozicioni političari, koji su se uspeli za prošle izbore da se ujedine, imaju volje da napuste svoje beogradske stranke i pristupe kreiranju valjevskog pokreta.
Moguće da mnogima zvučim utopistički, ali benefiti ovakvog političkog organizovanja bi bili ogromni. Ovo bi predstavljalo istinsku promenu sistema, decentralizaciju države i na duži period bi onemogućilo nekog da prigrabi apslolutnu vlast u zemlji. Što se Valjeva tiče, napokon bismo dobili političare čiji nije jedini cilj da namaknu stan i presele se u Beograd, a i ne bi nam drugi određivali šta je u našem interesu i to po pravilu na našu štetu.
Potpisujem g.Stefanovicu
Kakva crna opozicija,ona ne postoji već odavno niti se za šta pita niti o čemu odlučuje niti ima bilo kakvu kvalitet
u valjevu ne gubi.Advokatica i još par advokata iz opozicije sve kontrolišu u valjevu i studente i decu iz gimnazije.videli smo ko drži govor na zboru.Kakvi studenti.