Valjevo bi zahvaljujući preduzeću Bosis moglo da dobije još jedan mural , a malo ko zna da je Valjevo prve murale dobilo sedamdesetih godina. Poredjenja radi, Srajevo je prvi mural dobilo tek za Olimpijadu 1984. Godine.
Osvrnemo li se decenijama unazad možemo lako ustvrditi da je Valjevo u mnogo čemu prednjačilo u odnosu ne samo na gradu Srbije već I stare Jugoslavije. Jedno od obeležja Valjeva, čime se upisalo u istoriju na odredjeni način jesu murali na zidovima ovdašnjih zgrada. Posebnu notu muralima I ovoj činjenici daje podatak da je murale radio niko drugi do čuveni Slobodan Jeftić Pulika .
Prvi murali u Valjevu više su bili reklame imućnijih trgovaca I oslikani uglavnom u crno beloj tehnici dok prve ozbiljne murale Valjevo dobija krajem sedamdesetih godina. Pulika je tada uz saglasnost tadašnjih vlasti I njihovu ozbiljnu nameru da grad učine I lepšim I prepoznatljivim oslikao 4 murala I to :
-mural sa lokomotivom na zidu zgrade preko puta Suda -Krušik
-mural Valjevske banke na zgradi Sindikata u samom centru grada
-mural na zgradi starog mlečnog restorana –Valjevska pivara
-mural na zgradi na Duplim trakama- Srbijanka.
Sva četiri murala praktično su oslikala na jedinstven način svojstven Slobodanu Jeftiću, stubove valjevske privrede I razvoja tog vremena. Oni su tako postali I trajni zapis , svedočenje o jednom period života Valjeva.
Ipak pojedini murali prilično su zapušteni I gotovo da se o njima niko I ne stara pa žive Pulikine boje sada prekriva debeo sloj čadji I prljavštine. Nemaran odnos prema muralima u Valjevu kulminirao je svojevremeno okivanjem jednog od njih gvozdenom armaturom u službi nosača za reklame , a u pitanju je mural na zgradi Sindikata.
Nije preterano reći da nama ništa nije sveto I da smo u trci za nekim vrlo površnim stvarima izgubili suštinu. Šansa koju smo imali da Valjevo proslavimo muralima je jednostavno zanemarena , a sam odnos prema nečijem radu gotovo nipodaštavan. Kao grad sigurno imamo čime da se ponosimo, ali podjednako imamo čega I da se stidimo , a to je pre svega odnos prema samom gradu , dobrim ljudima koji su dali svoj doprinos Valjevu.
Koliko smo bili ispred svog vremena I prepoznatljivi u bivšoj Jugoslaviji svedoči Slobodan Raković dugogodišnji valjevski novinar.” Ja sam bio u šoku kada su nas te 1984. godine Sarajlije pozvale da nam nešto pokažu, nešto posebno što su spremili za Olimpijske igre. Odemo I imam šta da vidim , oni uradili mural. Slatko sam se smejao I rekao im da treba da dodju u Valjevo da vide šta su murali, a kad sam im rekao ko ih je radio I koliko ih imamo nisu mi ni verovali”, priča Raković.
Tema valjevskih fasada svakako je posebna priča o nemaru I novi zakon koji uredjuje prava I obaveze stanara u zgradama osvrće se I na taj segment pa će ako ništa drugo zakonski neke stvari morati da budu uredjene , ali o muralima trebalo bi da se stara grad.
Ideja preduzeća Bosis ponovo je oživela priču o muralima, a da li će ova ideja biti opomena gradu da razmisli o stanju u kom se postojeći murali nalaze , videćemo!
S.V.