Dok traju letnje vrućine niko ne želi ni da se seti ogreva i grejanja. Ipak žege će izvesno proći , a grad mora pre svega imati rešenje za aerozagadjenje. Već je uradjena studija opravdanosti za zamenu kotla i prelazak na drugu vrstu goriva u Toplani.
Smanjenje aerozagadjenja , bar kako je konstatovano u više navrata u toku prošle zime moguće je kroz promenu energenta i priključenje većeg broja korisnika na toplovodnu mrežu.
„ Toplana ima trenutno 28 kilometara toplovodne mreže i dva kotla. Kapacitet mreže je za milion kvadrata , a mi imamo oko 350 000 kvadrata samo u mreži. Mora da se pronadje prihvatljiv model za gradjane da cenu grejanja svedemo na nivo koliko oni inače plaćaju grejanje najviše da to bude 10% skuplje. Plan je da se priključe novi potrošači. Planiramo da preostalih 14 podstanica iz programa KFW-a damo besplatno na korišćenje. Takav je i plan bio vezan za kredit”, najavio je početkom ove godine direktor Toplane Zoran Stepanović.
Podjednako važan momenat bila je i izrada studije izvodljivosti o zameni dela mazuta i prelasku na drugi energent. Po poslednjim informacijama ova studija je završena, pa je samim tim stvoren i osnov za raspisivanje tendera za kupovinu kotla na biomasu. Nadležni očekuju da bi ovaj posao mogao biti završen za grejnu sezonu 2018-2019. godina.
Još u ovoj prethodnoj grejnoj sezoni Toplana je počela sa kupovinoim mazuta koji sadrži manji procenat sumpora. Novina je ukoliko se sve planirano realizuje prelazak na bio masu odnosno sečku.“ Prednost drvne biomase je u tome da se sagorevanjem biomase dobija neutralan CO2 bilans odnosno, onoliko koliko eliminiše ugljen dioksida iz vazduha tokom života drveta toliko izbaci tokom sagorevanja bilans postaje nula. Bilans mazuta nije nula. Mi sada emirtujemo do 10 miliona tona ugljen dioksida godišnje. Druga prednost sečke je što je cena dva i po puta jeftinija od mazuta”, rekao je Stepanović.
S.V.