Za poslednjih par godina u Srbiji je pod zvučnim imenima akcija Rezač, Pluton, Skener 1i 2, Signal, uhapšeno više od 300 ljudi. Najnovija hapšenja zabeležena su u Ljuboviji. Po podacima Insajdera do sada samo 36 osoba je pravosnažno osudjeno. Nema podataka šta je sa ostalima.
Srpska javnost koja je čini se dugo čekala na primenu zakona I iste aršine za sve mogla je da pretpostavi početkom organizovanih akcija na suzbijanju kriminala da je u Srbiji odzvonilo onima koji rade mimo zakona. Podaci pokazuju da je u masovnim akcijama hapšenja do sada uhapšeno I više od 300 ljudi. Podaci do kojih je moguće doći na interenetu pokazuju da je u akciji Rezač uhapšeno 80 osoba, u akciji Pluton 47, Skener 1 I 2 uhapšeno 95 lica, u akciji Signal 74 osobe.
Ovako masovne akcije hapšenja navode na pomisao da se jedna ovakva akcija mora pripremati godinama ili bar jednu godinu kako bi obuhvat lica koja su uhapšena bio u ovom broju. Kako su se očito mnoge od ovih akcija poklopile , teoretičari tvrde da je moguće da se onda negde I napravio propust. Ipak podaci Insajdera govore da je do sada od svih ovih akcija I više od 3000 uhapšenih samo 36 lica pravosnažno osudjeno. Policija najčeće tvrdi da je krivo tužilaštvo , tužilaštvo krivi sud I tako u krug.
Ipak u Srbiji je I dalje vest kad je neko uhapšen, gotovo uvek izostaju informacije kada je neko osudjen. U javnosti se moglo čuti posredstvom nacionalnih medija da su pokretani postupci protiv mnogih funkcionera. Neki od njih I danas normalno rade I uživaju benefite poput Mladjena Dinkića, Bogoljuba Karića I drugih. Da li to znači da nisu krivi? Ako nisu krivi zašto su hapšeni? Da li da se iskoristi trenutak neophodan za izbornu kampanju?
Srpski narod jasno poznaje I razume do sada usvojeno razmišljanje :”Da mi njega malo uhapsimo, posle ćemo ga pustiti”. Zašto ga “malo hapsimo”, niko ne postavlja pitanje.
Logično bi bilo I sasvim očekivano da jednog jutra osvane vest “Od 300 uhapšenih 290 pravosnažno osudjeno”. To bi bilo logično, ali nije. U Srbiji je vest samo hapšenje , ishod nikom nije bitan. Sporadično se pojavi nformacija da je od države za “ležanje” u pritvoru naplaćeno prilično novca. Takav očigledan slučaj bio je sa akcijom Sablja u vreme vanrednog stanja. Nakon svega što se nakon toga moglo pročitati izgleda da samo onaj ko Srbiju nije tužio nije naplatio. A država Srbija nije kovčeg zakopanog blaga iz koga se nemilice može trošiti. Bar tako poručuju iz vrha države. Pa onda izgleda da smo platili akciju I njeno organizovanje , a potom uz “ Djura će vam oprostiti što vas je tukao” platili I odštete.
U Valjevu pre petnaest dana uhapšeno osmoro, novija vest stiže iz Ljubovije gde je uhapšeno sedmoro, tačnije sedam osumnjičenih, među kojima su i lokalni funkcioneri, koji se terete da su zloupotrebama u postupku javnih nabavki oštetili budžet Opštine i Javnog preduzeća „Ljubovija“ za skoro 15 miliona dinara, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
U Nišu kažu hapšenja funkcionera postala su normalna stvar, a neki od onih koji su u niškom zatvoru presedeli po dva meseca pritvora danas su u odborničkim klupama. Zaječar, Beograd, Novi Sad, Subotica, Smederevo, Čačak I mnogi drugi gradovi našli su se u vestima o hapšenju. Sad se čeka ishod ili bi trebalo da se ishod zna.
Ako je verovati Insajderu I njihovim objavljenim podacima nešto nije u redu. Hapšenja su postala pomodna stvar, oblik političke borbe sa neistomišljenicima, zabava za široke narodne mase?
Svi tvrde transparentno da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Od nevinosti onaj kom ime izadje u novinama u rubrici Hapšenja nema mnogo. Imaće tek kad nas sve tuži I naplati odštetu. Jer Srbija nije imaginarno telo niti zamišljena linija , Srbija su svi njeni gradjani. Bez gradjana Srbija je ledina I šuma.
Ako u toj Srbiji imamo pravo da znamo , zašto onda toliko ne znamo?
S.V.