Velike vrućine, požari i poplave koji "teraju" turiste iz letovališta ove sezone, posledica su klimatskih promena koje su postale vidljive i običnim ljudima, kaže stručnjak za meteorologiju Vladimir Đurđević, a prenose Večernje novosti.
"Ljudi koji se bave klimatologijom, od 80- tih godina upozoravaju da će početkom 21-og veka posledice klimatskih promena biti vidljive i golim okom i neće biti potrebne sofisticirane naučne analize da se vidi da se sa klimom dešava nešto neuobičajeno", kaže Đurđević koji je docent na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
U razgovoru o tome da li su nepogode sa kojima se Balkan susreće posledica klimatskih promena ili 2017-to leto "slučajno" podseća na holivudske filmove u kojima se svet preko noći uruši zbog nebrige ili "više sile", Đurđević kaže da su klimatske promene jedini krivac tome.
U Srbiji sredinom prošlog veka, kaže, toplotni talasi dešavali su se tek jedanput u dve godine, a danas se dešavaju čak tri do četiri puta godišnje.
"Postoje godine kada ih je manje ili više, ali u proseku ih ima duplo više nego što ih je bilo", kaže Đurđević.
Srednja globalna tempereatura je porasla za jedan stepen Celzijusov usled prevelikog ispuštanja ugljen-dioksida u poslednjih 150 godina, objašnjava, i iako to ne zvuči mnogo, to je glavni uzrok poplava, požara, bujica, dugotrajnih suša i jakih letnjih oluja.
"Plastičnije objašnjeno, da nije došlo do porasta srednje globalne temperature za jedan stepen, mi bismo sada imali duplo manje toplotnih talasa. Ako ih imamo dva, mi bismo imali jedan, ako ih imamo četiri, imali bismo dva", kaže Đurđević.
Ono što je posebno zastrašujuće, jeste upozorenje da bi u budućnosti situacija mogla biti još gora, i da toplotnih talasa i suša bude još više.
"Prognoze za početak 21. veka su se ostvarile, treba da budemo oprezni i sa prognozama za budućnost", kaže.
Na pitanje kakve su to "moguće slike budućnosti", Đurđević objašnjava da će srednja globalna temperatura još da poraste, pa se kad današnja deca odrastu može desiti da se toplotni talasi dupliraju, da suše budu još intezivnije, pa čak i da se ponove poplave poput onih iz 2014. godine.
"Sve ovo što danas vidimo su možda prvi obrisi onoga što bismo mogli videti u budućnosti", upozorava Đurđević.
Srbija nema plaže i more, pa turizam nije najveća briga ljudi koji proučavaju klimatske promene, ali poljoprivreda jeste.
"Poljoprivreda mnogo trpi, najbolji primer za to je suša iz 2012. kada su procenjeni gubici bili oko 2 milijarde dolara, što su veći gubici nego oni koji su nastali poplavama", navodi.
Takvo stanje iz 2012, prema njegovim rečima, može da postane neka vrsta normale posle 2050.
"Svaka godina bi u proseku izgledala kao 2012, to bi tada bilo normalno stanje, a bilo bi godina koje bi bile još ekstremnije", upozorava on.
Klima je počela da se menja kada je moderno društvo usled sve većeg ekonomskog razvoja počelo više da troši fosilna goriva kako bi dobilo energiju potrebnu za taj ekonomski razvoj.
Ono što je problem sa fosilnim gorivima je što ona ispuštaju ugljen dioksid a ugljen dioksid dovodi do porasta temperature.
Kada se govori o mogućim rešenjima, postoje brojne studije koje daju različite preporuke.
Jedna od ekstremnih, jeste preporuka naučnika sa Univerziteta Lund u Švedskoj koji kažu da treba rađati manje dece.
Naime, njihova studija je pokazala da samo jedna osoba, korišćenjem električnih uređaja, vožnjom automobila i tome slično, može da emituje čak 58,6 tona ugljen dioksida.
Tom logikom, kažu naučnici, da bi se energija štedela i emisija CO2 smanjila, treba rađati manje dece.
Upitan da li je to zaista jedini način za spas planete, Đurđević kaže da je to pogrešan pristup rešenju.
"Ne treba da nas se rađa manje da bismo štedeli energiju, već treba da tražimo više energije proizvedene iz vetra, sunce i vode što neće imati štetan uticaj na našu klimu, a proizvešće dovoljno energije da se podmire sve potrebe svih ljudi koji žive na svetu", navodi on.
Potpuni prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je jedino pravo rešenje, kaže Đurđević i dodaje da je za to potrebna volja svih vlada na svetu, a da za to postoje dobri primeri u Kaliforniji.
Tamo, kaže, ljudi sami uz pomoć solarnih panela prozvode energiju za potrebe svog domaćinstva i time štede novac i čuvaju planetu.
"Dok god bude postojala jedna država na svetu koja emituje ugljen dioksid, problem neće biti rešen," upozorava.
Na pitanje da li "obični" ljudi mogu da urade nešto da bi sačuvali planetu, Đurđević kaže da iako postoje neke stvari, jedan čovek ne može mnogo da uradi.
Ipak, ističe, ako svi budu koristili štedljive sijalice, reciklirali, prali veš u vreme kada je struja jeftinija…
"Ili, ako budu isključivali motor dok čekaju na semaforu, recimo u ulici Carice Milice u Beogradu , na kojem inače stoji upozorenje da se to uradi i tako čuva planeta, a koje Beograđani jednostavno ne vide, situacija bi bar malo mogla da se popravi", poručuje Đurđević.
Večernje novosti