Povodom godišnjice smrti valjevskog, srpskog i svetskog slikara, a Valjevca Ljube Popovića, njegova Moderna galerija Valjevo je priredila pomen i skromu simboličnu svečanost u okviru koje su realizovana tri zapažena kamerna događaja.
Pored jedne nove i prilično bogate postavke Ljubinih slika kojima galerija raspolaže ili su joj date na čuvanje, otvorena je i slikareva spomen soba koja sadrži kompletnu i veoma bogatu slikarevu biblioteku i njegove lične stvari (boje, četkice, alate …) autentično prenešene iz slikarevog pariskog ateljea u potkrovlje Moderne galerije. O neverovatno bogatoj biblioteci Ljube Popovića koju je porodica Popović velikodušno poklonila Modernoj galeriji i značajno učestvovala u njenom projektovanju i postavci i njenom značaju za kulturni život Valjeva može se sigurno napisati poseban i veoma važan tekst.
Ali nije mi to namera, jer je uz sve već rečeno 12. avgusta ove godine u Modernoj galeriji Valjevo prikazan i snimak simpatičnog, lokalpatriotski usmerenog razgovora novinara Slobodana Rakovića sa nadahnutim i bez dlake na jeziku otvorenim Ljubom Popovićem koji je emitovan na VTV u proleće 2012. godine. Prisutnim Valjevcima i mnogobrojnim gostima iz cele Srbije prikazan je zanimljiv retrospektivno intoniran razgovor koji je vođen u studiju i koji je obuhvatio ceo život Ljube Popovića od dečaštva opsednutog čudesno privlačnim magijama fudbala, stripova i bioskopa, preko gimnazijskih dana i studentskog perioda, života u Parizu, nastajanja, funkcionisanja i perspektiva Moderne galerije … Cilj ovog teksta je prokomentariše poslednji deo razgovora, jer mi se čini da kulturnoj javnosti i medijima promakao zavetni deo dijaloga i spontane poruke Ljube Popovića upućene svima nama koji razmišljamo o kulturi u našem gradu i pogotovu onima koji kreiraju kulturnu politiku Valjeva i usmeravaju budžetska sredstava namenjena za finansiranje kulture.
Šta nam je u tom delu razgovora poručio naš slavni sugrađanin, slikar svetskog formata Ljuba Popović? Mnogo toga, ali ću se ja zadržati na samo dve zavetne poruke.
Prva je da čuvamo i uapređujemo delatnost Moderne galerije Valjevo, kao srpskog kulturnog i autentičnog valjevskog izuma kakvog po značaju i dometima nema ni u mnogo većim i bogatijim sredinama u Srbiji i Evropi. Verujem da dugogodišnja saradnja sa galerijom, poštovanje kontinuiteta, preduzimljivost, inovativnost i rezultati jednogodišnjeg rada direktora Moderne galerije Valjevo, mr Vojislava Jovanovića pokazuju da su naš grad i Moderna galerija Valjevo, na ovom planu spremni i za veće poduhvate.
Druga je da se potrudimo da uz Modernu galeriju Valjevo obezbedimo osnivanje i funkcionisanje Muzeja fantastike u kome bi eksponati bili već prikupljena i novodobijena dela poznatih umetnika, jer je malo poznato da Moderna galerija Valjevo raspolaže sa fondom od blizu pet stotina slika i crteža koje su nam tokom trideset godina postojanja galerije poklonili slikari koji su izlagali u Modernoj galeriji, njihove porodice, ali i znani i neznani kolekcionari i prijatelji kulture.
Rusi imaju Jasnu Poljanu kao višenamenski živi spomenik nenadmašnom književnom magu Lavu Tolstoju. Valjevo i Srbija ima Brankovinu – Desankinu spomen školu i biblioteku, književnu Nagradu „Desanka Maksimović“, Poetski konkurs „Desanka Maksimović“ … kao žive spomenik najvećoj srpskoj pesnikinji. Siguran sam da bi Muzej fantastike bio najautentičnija trajna uspomena na slikara Ljubu Popovića, za kulturu Valjeva i Srbije veoma značajne ličnosti i po svojim svetskim umetničkim dometima i po vanserijskim tragovima koje je ostavio kao višedecenijski kreator programa Moderne galerije Valjevo. Tim pre što se Muzej fantastike u Valjevu, nalazi i među projektima koje Ministarstvo kulture Republike Srbije ima kao prioritet u svom razvojnom planu za narednu deceniju.
Lokaciju, na Boričevcu iznad novog zdanja Osnovne škole „Milovan Glišić“, gde je slikar i sahranjen, već imamo i u vlasništvu je Grada Valjeva. Projekat spomen kompleksa nemamo, a neophodan nam je, jer sudeći po intresovanjima nekih umetničkih krugova u Francuskoj i Rusiji, jednog broja zainteresovanih inostranih fondacija, a i nekih samostalnih kulturnih mecena, sredstva za izgradnju i opremanje muzeja bi izgleda bili manji problem u celoj ovoj priči. A niko nam ne brani da projekat imamo bez obzira da li je on konstrisan racionalno i integrisano (Muzej fantastike + Moderna galerija + spomen deo posvećen Ljubi Popoviću) ili posebno i namenski – samo kao Muzej fantastike.
Znam da će na sve napisano mnogi poslenici kulture u našem gradu i zainteresovani građani reći da nam je potrebnija Biblioteka. Slažem se i glasam. I Muzej fantastike i Biblioteka, pri čemu o značaju Biblioteke govori i činjenica da sam tu reč napisao velim slovom B. S tim što je Biblioteka naš valjevski problem koji na ovaj ili onaj način moramo sami rešiti, sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima. Zašto ne i mobom ili samodoprinosom (koga bezrazložno smatramo recidivom komunizma, iako je uvođenju svakog samodoprinosa prethodio referendum građana)? A Muzej fantastike je očigledno već internacionalizovan problem i naše je samo da obezbedimo lokaciju i i kroz projekat iskažemo šta u tom smislu želimo.
I za jedno i za drugo siguran sam da su finansijaka sredstva neophodna, ali da nisu najveći, nepremostiv i nerešiv problem. Prepreka je u nama i našem (ne)činjenju, a o tome i svemu ostalom najbolje govore reči našeg čuvenog zemljaka – Vojvode Živojina Mišića: “Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred".
dr Vojislav Andrić
predsednik Upravnog odbora
Modrne galerije Valjevo