Pažnju gradjana gotovo uvek više od radova na gradskim ulicama privlače prekopane ulice i rupe koje iza radova ostaju. Izraz vraćanje u „prvobitno stanje“, sve znači samo ne zaista prvobitno stanje.
Poslednjih godina u više navrata gradjani Valjeva mogli su da vide da se radovi izvode na tek asfaltiranim ulicama ili da iza nekih prekopavanja ostaju krateri koje treba preskakati. U više izjava moglo se čuti da je rad preduzeća koje izvode najviše kopanja po gradskim ulicama Vodovoda koordiniran sa odeljenjem za infrastrukturu , naslednikom nekadašnje Direkcije. Iako „Vodovod“ zbog stalnog pucanja cevi ulice često prekopava ove godine doneta je odluka da ovo preduzeće ima svog izvodjača radova koji sanira ulicu po otklanjanju kvara. Na tenderu taj posao kako Vamedia saznaje dobilo je preduzeće Autotransport kome „Vodovod“ na početku svakog meseca dostavlja spisak svega onog što je uradjeno u prethodnom mesecu i što treba vratiti u prvobitno stanje.
Ipak nije Vodovod jedino preduzeće koje prekopava gradske ulice već to često čine i EPS i Telekom, imali smo slučaj Toplane i vrelovoda, a nije retkost ni da pojedini gradjani imaju neke samo njima znane poslove pod zemljom odnosno ispod asfaltnog sloja. Dok „Vodovod“ ima izvodjača koji ulice praktično krpi ostali ne samo da to retko rade već najčešće ne govore da su oni izveli radove.
U ovom trenutku nije poznato da je iko zatražio od grada dozvolu da izvrši prekopavanje ulice iako je to zakonska obaveza svih. Shodno uredbi grada čak i za nameru zauzimanja javne površine u gradu neophodna je saglasnost i dozvola. Ali, izgleda da ove odluke niko ne poštuje.
Ukoliko se gradu niko ne obraća i ne traži dozvolu u kojoj obavezno stoji da se sve mora vratiti u prvobitno stanje pitanje je i zašto bi na kraju istu ulicu i sanirali.
Ali kada dodje posle dugog čekanja, do sanacije ulice postavlja se očito pitanje, da li je ulica zaista u prvobitnom stanju što je obaveza onog ko to radi. U prvobitnom stanju na tom mestu nije bilo zakrpe, nije bilo kanala do trotoara, nije bilo uleganja asfaltnog zastora. Dakle , to nije prvobitno stanje. „ Ne da to nije „prvobitno stanje“ nego ja ne znam šta je to. Izgleda da ovde svako može da radi šta hoće i kako hoće. I to će morati da se promeni. Zaista. Mi nekada istražujemo ko je to nešto radio, znači niko nije prijavio. Mi kao grad moramo da zaštitimo interese gradjana. Imamo situaciju da ljudi deset i više godina čekaju asfalt u nekoj ulici i grad to uradi , a onda preko noći gotovo to neko prekopa i ode dalje . Nikom ništa. Gradjani naravno traže od nas da reagujemo. Kako da reagujemo sem da mi iznova radimo , ako taj nije ni dobio saglasnost niti možemo da dokažemo ko je to radio“, objašnjava zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
On navodi da problem nastaje onog trenutka kada grad na zahtev gradjana treba da sanira neku ulicu nakon radova jer takvi radovi nisu predvidjeni programom i budžetom. „ I onda ništa, čekamo. Insistiramo , urgiramo kod onih koji su izveli radove da to saniraju. Ili rebalansom opredeljujemo neka sredstva. A za to vreme, gradjani negoduju, prozivaju nas. To zaista mora da se promeni. Katastar puteva će nam jasno pokazati gde se šta nalazi pod zemljom , na zemlji i znaćemo vrlo brzo ko je i gde šta radio. Od nečeg moramo početi“, kaže Jeremić.
S.V.