U više navrata do sada sagovornici Vamedie isticali su da rešavanja problema vršnjačkog nasilja nema bez saradnje sa roditeljima. Jedna od dilema jeste da li je efikasnija edukacija ili sankcija?
„ Prvi nivo rešavanja problema je sa odeljenskim starešinom, zatim upućuje se na rad sa psihologom i pedagogom u zavisnosti u čemu je problem. Viši nivo kada dolazi do fizičkog nasilja svaka škola postupa po protokolu za bezbednost jer svaka škola ima tim za bezbednost. U svakom timu nalazi se i jedan učenik viših razreda i roditelji. Mi moramo da poštujemo protokol bez preskakanja koraka. Mi smo i u obavezi da pozovemo i jedne i druge roditelje da saslušamo i vidimo u čemu je problem. Prosto ako dodje i do toga to znači da je sve podignuto na jedan viši nivo. Nekad urodi plodom, a nekad to nije lako“, objašnjava pedagog u OŠ „Sestre Ilić“ Zorica Lazić.
Iskustva škole pokazuju da se često slučaj reši i završi i kada razredni starešina pozove roditelje, a nekada se ide i na više nivoe. Deca često u slučajevima kada je nemoguće rešiti konflikt medju njima i uz uključivanje roditelja menjaju okruženje odnosno škole. Problem nastaje i kada dete koje je nasilnik dodje u novu školu . Vrlo često kao svoj odbrambeni mehanizam u novoj sredini koristi oprobane metode nasilja pa se onda ne može reći da je problem u potpunosti i rešen. Problem je tada samo dislociran sa jednog na drugo mesto.
Da li je onda rešenje u edukaciji ili sankcijama?
„ Problem se pojavi i kada roditelji reaguju na najavu sankcije i kazne da je to strašno. Svašta nam govore . Zato je edukacija svih vrlo bitna“, dodaje direktor škole Goran Bojičić.
Da edukacija moraimati primat i biti vrlo zastupljena slaže se i Lazićeva.
„ Edukacija se podrazumeva. To je obavezno . Koliko znam i predškolska ustanova radi na tome pa i u tom uzrastu deca već čuju i saznaju o nasilju. Sankcije? Škola je obavezna da sprovedene i sankcije, ukor, opomena, to su naše sankcije. U školi nema druge vrste sankcija ili uskraćivanja pažnje. Naprotiv, najveću pažnju dobijaju učenici koji imaju ili pokazuju ponašanje vezano za nasilje. O njima se najviše govori na svim nivoima sastanaka zaposlenih“, kaže Lazić.
Direktor Bojičić navodi da je ova škola u prošloj godini imala četiri slučaja dece koja su imala probleme u ponašanju i to dece koja su došla iz drugih škola.
„ Ti učenici su nam došli iz raznih škola. Recimo jedan od njih je otišao i prijavio majku za nasilje, a samo sa njom živi, otac mu je van zemlje. Tada kreće procedura, izjave od nas, u policiji kod sudije. Majka je pokušala da mu uvede neke mere uskraćenja jer verovatno nije pronalazila odgovarajući način da reši njegov problem. I on je nju prijavio. Potrebna je edukacija , ali eto slučaja u kome je zloupotrebljena i izmanipulisana. Verujte i toga ima“, navodi Bojičić.
U razgovoru za Vamediu sagovornici navode i potvrdjuju iskustva i iz drugih škola, ali pre svega ističu značaj udruživanja svih institucija na rešavanju problema.
S.V.
„Detinjstvo bez nasilja“ je projekat koji Vamedia realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom*