Činjenice govore da je JKP Polet zapravo godinama sistematski urušavan .Baš onoliko dugo koliko je trajalo političko partijsko namirivanje preko ovog preduzeća. Deset godina na čelu Poleta bili su kadrovi DSS-a.
Sada u 2017. godini teško je poverovati da je JKP Polet nekada bilo solventnoo i uspšeno preduzeće, ali podaci govore da zaista jeste. Naime još 1996. godine Polet je od svojih sredsatva krenuo u izgradnju Nove pijace . Izgradnja je trajala do 2001. godine , a grad je u medjuvremenu intervenisao sa sredstvima 2002. gdine za izgradnju okolne saobraćajnice na Novoj pijaci. Tu nije bio kraj jer 2003. godine uz dodatak iz budžetra grada Polet je rekonstruisao pijacu u Beloševcu. Potom je uredjena i pijaca u naselju Kolubara II koja do tada nije postojala i praktično 2005. godine počinje suoovrat ovog preduzeća. Ovom sunovratu umnogome je doprinela činjenica da je u Valjevu otvoren niz manjih privatnih piljarnica, zabeležen je manji broj zakupaca na tezgama , a samo preduzeće doprinelo je sunovratu povećanjem broja zaposlenih. Svi direktori ostaju u preduzeću , a u pitanju su lica sa visokom stručnom spremom koja praktično samom preduzeću nisu ni potrebna.
Polet je tako u jednom trenutku imao šest bivših direktora koji su uredno primali platu.
Skoro deset godina na čelu ovog preduzeća bili su kadrovi DSS-a.
Uslovi funkcionisanja samog preduzeća bili su praktično definisani partijsko političkim zahtevima pa su i odluke koje su donošene na nivou grada, Skupštine, bile limitirane ovim činjenicom. Takvo podilaženje partijskim interesima neminovno je funkcionisanje ovog preduzeća dovelo u situaciju u kojoj se nalazi , a u medjuvremenu su beležene politički motivisane odluke , smene pa i neposlušnosti direktora. U više navrata na sednicama Gradskog veća donošene su odluke pa je i nalagano da se broj zaposlenih u Poletu mora smanjiti te i da Grad očekuje novu sitematizaciju. Direktori su bili gluvi na ovu informaciju pa i naredbu.
Ostaće zabeleženo da je samo zahvaljujući medijskom pritisku, a potom i pritisku javnosti zarada direktora Poleta koja je prevazilazila sve ostale zarade direktora smanjena .
Po poslednjim raspoloživim podacima zarada zaposlenih kreće se oko 30 000 dinara dok je zarada direktora oko 55 000 dinara. Koliki su prihodi i rashodi ostvareni u 2016. godini još se ne zna , a pitanje je kada će se znati šta se dogodilo dalje odnosno 2017. godine jer je i ova godina na izmaku.
U Valjevu je JKP Polet monopolista jer su sve pijace u njihovoj nadležnosti, a ranijih godina prihodi preduzeća kretali su se oko 34 miliona dinara. Od te cifre 24 miliona odlazilo je na zarade.
Sve i da grad sprovede odluku o spajanju Poleta i JKP Vidrak, moraće da bude doneta jedna od najvažnijih odluka , koliko zaposlenih bi iz postojećeg Poleta prešlo u novo preduzeće. Ta odluka neće biti laka jer će biti ponovo politički obojena. Nijedna vlast nije želela da ostane upamćena kao vlast za vreme čijeg mandata su otpuštani radnici . Pogotovo ne sada kada je svako radno mesto zlata vredno. Zarade u JKP Vidrak najniže su od svih komunalnih preduzeća u Srbiji što nije slučaj sa Poletom. Kako neki izvori navode njihov prelazak značio bi praktično njihov novi raspored u preduzeću shodno potrebama novofomrirane firme. Da li Vidraku trebaju toliki bivši direktori? E, to je pitanje na koje će se čekati odgovor. DSS je i dalje u vlasti da li će oni na kraju imati završnu reč , opet je pitanje kojim se trenutno izgleda niko ne bavi.
Slobodan Andrić na funkciji direktora od (2005.-2007. god.)
Zlatomir Lukić na funkciji direktora od (2008 – 2013.god.)
Dragan Branković na funkciji direktora od ( 2013 – 2016.god)
Prvoslav Adžić takodje bivši direktor, sada je predsednik NO , Zlatomir Lukić je proglašen tehnološkim viškom, a nekadašnji direktor koji je svojevremeno bio direktor Doma omladine i kandidat za gradonačelnika bio je i Zoran Gavrilović sada je na mestu šefa marketinga . Obradović i (Obren Obradović Šef naplatne službe od 2002. do 2016.god) i Branković pokrenuli su tužbu za mobing protiv poslednjeg direktora Andrića zbog čega je JKP Polet morao da plati odštetu od 270 000 dinara.
S.V.