Računica koja nas uništava

imageDok Bolnica tvrdi da troši 38 miliona dinara za grejanje i da bi prelazak na grejanje sa Toplane bilo devet miliona skuplje pa i da Toplana nije dostavila traženi predračun, Toplana tvrdi da iznete informacije nisu tačne pa i postavlja pitanje kako Bolnica zna koliko bi je koštalo grejanje sa Toplane, ako predračuni i cene nisu poznati. Vamediji Bolnica dostavila odgovor da za grejanje troši 47 miliona dinara. Šta je istina?

Bolnica tvrdi da bi priključenje na Toplanu bilo za devet miliona skuplje nego što je to sada slučaj dok se greje u sopstvenoj režiji. Direktor Bolnice dr Zoran Djurić kaže da sada grejanje Bolnicu košta 38 miliona dinara. Na pitanje Vamedie zašto se Bolnica ne priključuje na Toplanu čime bi se smanjilo i aerozagadjenje dr Zoran Djurić direktor Opšte bolnice kaže:“Mi smo jednostavno budžetska firma i dobijamo sredstva godinu za godinu, ukoliko bi imali grejanje na Toplanu ono bi bilo skuplje od grejanja u sopstvenoj režiji, a RFZO nam plaća grejanje u sopstvenoj režiji. Mi nemamo novca da tu razliku pokrijemo iz sopstvenih sredstava. Ko će da nadknadi razliku? Tu je došlo i do neažurnosti od strane Toplane jer mi smo tražili predračun kako bismo mogli da tražimo od RFZO-a za 2018 godinu koliko će para biti predvidjeno. Ako je RFZO obezbedio pare za to, onda nema problema možemo da predjemo“.

image Direktor Toplane Zoran Stepanović tvrdi da je Toplana prvi dopis uputila Bolnici 24 jula ove godine i pre dve nedelje isti dopis ponovila. Kako kaže ni na jedan nije stigao odgovor. „Ja ne mogu to da komentarišem na taj način jer se tu tvrdi da mi nismo dostavili podatke , pa ako nismo dostavili kako se zna da li je skuplje ili jeftinije?“, pita Stepanović
Direktor Bolnice na konferenciji za novinare navodi da je grejanje na daljinski sistem skuplje za kokretan iznos:“ Preko devet miliona je skuplje grejanje preko Toplane, imamo dva kotla jedan koji mora da proizvodi paru i drugi za grejanje , upravni deo je drugi kotao . Za ovu zgradu razlika je oko 600 000 dinara što nije mnogo, a u ukupnom iznosu nas grejanje košta oko 38 miliona za upravnu i onu tamo zgradu bolnice. 9 028 222 dinara bi nas koštalo više ako se priključimo na Toplanu“.
Vamedija je Opštoj bolnici u oktobru mesecu uputila zahtev za informaciju od javnog značaja sa pitanjem o potrošnji mazuta i nabavnoj ceni . U odgovoru Bolnica navodi: „Prosečna potrošnja enrgenta (mazuta) na obe lokacije Sindjelićeva 62 i Pasterova bb u poslednje tri godine iznosi 977.366,67 kg godišnje. Cena mazuta prema veleprodajnom cenovniku NIS ad Novi Sad od 26.09.2017. godine sa uračunatim PDV-om iznosi 48,68 dinara“.
Prostom računicom ako pomnožimo ove dve cifre odnosno količinu mazuta sa cenom dolazimo do podatka da je Bolnica izdvojila za grejanje 47,5 miliona dinara. Ova cifra ne odgovora onoj koju navodi na konferenciji Djurić.
Ako uporedimo činjenicu da Djurić kaže da bi ih grejanje sa toplane koštalo 47,02 miliona dinara , a da je kao zvaničan odgovor Bolnica dostavila Vamediji iznos od 47, 5 miliona dinara , da li onda dolazimo od cifre manje od 500 000 dinara kao stvarne razlike u ceni?
Cena mazuta se menja svake sedmice pa je poslednja cena bila čak 52,1 dinar . da li to znači da troškovi za Bolnicu zapravo rastu?
Vamedija je zatražila i Bolnica dostavila sve fakture koje je platila NIS-u u proteklih godinu dana iz kojih se može videti da cena mazuta raste iz fakture u fakturu, a daleko premašuje osnovnu cenu u početnom ugovoru koji sadrži klauzulu da cena mazuta može rasti.

image Kako navodi direktor Toplane na jednom od sastanaka u Bolnici izneti su i odredjeni podaci.“Zaista mi je rečeno da je to nezvanično, ali po tim papirima oni su potrošili 628 tona po prosečnoj ceni od 52,1 dinara. Opet po nezvaničnim informacijama njima treba više od 628 tona , jer oni ne mogu iz te tonaže dobiti količinu energije koju su Toplani naveli kao potrebnu.To znači da su morali potrošiti više ili su nama dali veću količinu kao zahtev od potrebne kako bi se stvorila tazlika u ceni. Ja zaista ne znam o čemu se tu radi“, objašnjava Stepanović.
Direktor Bolnice tvrdi da je Bolnici potreban i mali kotao koji radi tokom cele godine za potrebe vešeraja . „Mi koristimo tu paru i pitanje je da li Toplana to može da pokrije“, kaže Djurić.
Stepanović potvrdjuje da Toplana ne može dati paru. „Nikada nismo tvrdili da to možemo. Toplana može da pruži grejanje , a ne paru po karakteristikama koje oni traže. Ali zato izvesno imamo nižu cenu“.
S druge strane dr Djurić podseća da će ministarstvo zdravlja uložiti milijardu dinara u Opštu bolnicu , a da jedan deo toga pripada i odnosi se na energetsku efikasnost.“Tu su predvidjeni radovi na fasadi , zamena prozora, gde se računa da se sa 5 megavata trenutne potrošnje smanji potrošnja na 2,5 megavata, druga faza je da se bolnica sredi iznutra i treća faza je sporna . Ne zna se još rešenje za energetski blok za bolnicu, da li će biti gradjen tako što će 1 megavat davati ta toplotna pumpa koju je predvidela Kancelarija, a još projekat nije uradjen i da li će ostatak ići preko Toplane ili kotla za biomasu. To još nije definisano . Projekat plaća grad koji je partner i dok projekat ne bude završen to se ne može znati unapred“, rekao je direktor Bolnice.

Mnogo informacija očito se ne slaže, Bolnica je veliki zagadjivač pa je priliko posete valjevu ministar ekologije i zaštite životne sredine Goran Trivan upitao:“Zašto Opšta bolnica i Zavod za javno zdravlje nisu priključeni na Toplanu? Kako je moguće? Šta koriste kao energent? Mazut? To nije u redu. Podržavam Vaše nastojanje da gasite kotlarnice , ali morate naći rešenje za državne institucije. Nemojte da sve svede na novac, dajte da planiramo to kako treba. Uvek postoji ekonomska računica kao problem , ali kakva je računica kad se radi o zdravlju Vaše dece.? Ja razumem da neki privatnik pravi ekonomsku računicu kad ulaže u nešto, ali država i lokalna samouprava to ne mogu pogotovo ne državne ustanove koje se ne priklkjučuju na Toplanu zbog računice. Kakva računica i koštanje kad je život ljudi u pitanju? Ovako neće biti ni ljudi ni budžeta pa ni računice. Razgovarajmo o tehničkim stvarima i predlažem da imamo još ovakvih sastanaka na kojima ćemo se konkretno dogovoriti šta i koliko možemo da uradimo. To mora biti što pre”, rekao je ministar Trivan.
S.V.

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.