Ako biste na Vikipediji potražili informacije o Tešnjaru, a da ste pritom bilo gde u svetu ili negde u Srbiji verovatno biste i poverovali u poslednju rečenicu koja kaže da se proces restauracije i konzervacije i danas traje. Ipak , ako ovo čitate i živite u Valjevu onda znate da to i nije sasvim tačno.
Nije se Tešnjar mnogo promenio od tog čuvenog 19 veka kada je nastao izuzev što je ostario, objekti se nakrivili , krovovi na pojedinima urušili , a na onima koji su još u funkciji mogu se videti i PVC prozori, a oni se nekako baš i neuklapaju. Promenjena je kaldrma , zamenjena kockama , a mnogi se u Valjevu još sećaju kako je ta ulica nekada izgledala.
I oni koji bi trebalo da se bave ovom celinom i promocijom , ali i sami gradjani Valjeva kad su upitani šta je to što je simbol grada odgovaraju isto prepoznatljivo – Tešnjar. I logično pitanje odna jeste , kad je već tako prepoznatljivo i autentično zašto se ne čuva i ne sanira? Zašto se ne otima od zuba vremena koji ovu čaršiju polako privodi kraju.
Odgovori su potom različiti. Najpre nije tačno da je ne čuva niko. Čuva je i štiti Zavod za zaštitu spomenika Beograd. Iako nikom nije poznato na koji to način ččuva i štiti izuzev što se tako vodi na papiru, neke su stvari tu nepromenljive. Logično bi bilo da taj isti Zavod učestvuje u sanaciji i finansijski. Iako logično to u praksi ne biva.
Najveći broj objekata u tešnjaru ima svoje valsnike i najveći broj njih tvrdi da bi rado pristupili sanaciji , ali kako tvrde Zavod ima svoje uslove koji značajno podižu cenu sanaacije i otežavaju istu. Da Zavod često i ne zna šta to štiti dokaz je sada već čuvena kanalizacija u ulici Kneza Jovice koja je bila turska pa nije bila turska pa je možda nešto tursko, a izvesno čije bilo sad je naše i trulo. „To je tačno, tamo se neki objekti urušavaju.I oni koji imaju novac na vlasnike mislim tvrde da zavod to ne da oonako kako bi oni mogli. Uzmite za primer Konak Kneza Jovice. Lično mislim da je rešenje da grad kupi taj objekat i započne proceduru sanacije jer ovako ako se nastavi nećemo imati šta da saniramo.Uradjeno je 16 projekata za sanaciju kuća u Tešnjaru.Moja ideja je da projekti budu uradjeni za sve i da se onda sa tim konkuriše za sredstva u EU. Ne vidim drugi način, od čekanja nema ništa“, kaže zamenik gradonačelnika Dragasn Jeremić.
Tešnjar je nekada bio značajno mesto za izlazak mladih , sada se to u najvećoj meri dešava dsamo za Tešnjarske večeri, a mnogi lokali koji tokom leta rade , vidljivo je ovih dana, zimi su zatvoreni. Tešnjar je nekad bio i svojevrsna trgovačka zona kada su brojni butici zamenili nekadašnje zanatske radnje, ali je i ova zamena trajala samo jedno odredjeno vreme.
Tešnjar je u svvetu prepoznat kao lokacija za snimanje filmova , a već je korišćen u nekoliko navrata u domaćoj kinematografiji počev od „Užičke republike“ do „Ivkove slave“. I šta?
Ništa.
Dok u svetu izmišljaju gradjevine i turističke celine kako bi privukli pažnju turista mi očito ne možemo ni da sačuvamo ono što imamo.Primera radi , ako biste potražili na internetu zanimljive ture u ponudi biste mogli videti „Jeziva tura“, a u pitanju je Savana u državi Džordžija, SAD. U nedostatku neke značajne gradjevine odlučili su da pričaju priče o jezivim kućama i ukletim gradjevinama.
Ture su izuzetno posećene. Kako stvari stoje možda će nam unici ako ništa ne preduzmemo po pitanju Tešnjara na ruševinama nekadašnjih objekata u čaršiji moći da prve slične ili jezivije ture.
S.V.