Po informacijama na gradskom sajtu klizalište bi ovih dana trebalo da ode iz Valjeva. Za dve godine grad Valjevo je za ovu namenu izdvojio više od dva miliona dinara bez mogućnosti bilo kakve zarade. Klizalište da ga Valjevo kao grad poseduje , tvrde u upravi, koštalo bi do 10 miliona dinara.
Na gradskom sajtu se nalazi informacija da je ugovorom sa firmom „Gemtehnik” predvidjeno da za 900 000 dinara klizalište u Valjevu bude aktivno do 12. februara , a da potom može ostati i do 20.februara ukoliko to želi. Očito klizalište je radilo u Valjevu i duže od 12. februara. Grad je za rad klizališta ugovorm bio dužan da obezbedi prostor, struju, vodu i rasvetu, a deca su za klizanje u trajanju od sat i dvadeset minuta plaćala 150 dinara.
Grad valjevo je i prošle godine imao sličan ugovor i obaveze pa se cifra za dve godine data za rad klizališta u trajanju od mesec do dva godišnje penje preko 2 miliona dinara uključujući troškove komunalija.
Na internetu je moguće pronaći dve kompanije u Srbiji koje iznajmljuju klizališta, Kvantum klizališta i Happy ice, ali informacije ipak govore da ih ima značajno više. Osnovna oprema za klizalište uključuje sistem cevi, čiler(hladi i distribuira vodu na celu površinu klizališta) , kuplung šelne i ogradu ukoliko prostor ne poseduje transformator za struju neophodno je kupiti ga .
U dodatnoj opremi nalazi se rolba (njome se obezbedjuje ravna i glatka površina za klizanje), mali čistač snega i sistem za komunikaciju.
U Upravi kažu da bi za takvu investiciju bilo potrebno oko 10 miliona dinara što se verovatno nema jer se o tome i ne razmišlja. U ovom trenutku nepoznato je koliko je klizalište zaradilo, ali na gradskom sajtu objavljen je i podatak da je klizalištem prošlo i više od 5 000 dece. To praktično znači da je čist prihod bio 750 000 dinara plus 900 000 za postavljanje , 1,6 miliona za period od dva meseca.
Da klizalište postavlja grad i da je u njegovom vlasništvu moglo bi se pretpostaviti da bi klizalište moglo da radi značajno duži vremenski period, a vrlo je moguće da bi i cena klizanja bila ekonomska, odnosno prilagodjena prihodima Valjevaca. Ukoliko bi kloizalište radilo više meseci grad bi mogao organizovati i obuku za one mališane koji bi se rado oprobali na ledu, ali nisu dovoljno iskusni ili jednostavno imaju strah jer ne znaju da klizaju.
Ovakva računica nas dovodi do toga da bi se klizalište gradu isplatilo praktično za manadata jedne vlasti. Grad ima Ustanovu koja bi mogla biti staratelj klizalištu UFK Valis, s obzirom da se Valis stara o svim sportskim objektima pokretnim i nepokretnim.
Deca ko deca, uvek tužna kad odlazi klizalište, ali uvek ostaje nada da će se sa prvim snegom sledeće zime ponovo vratiti u grad.
S.V.