Visoke zarade funkcionera, povećana nakanada po sednici Skupštine nisu u Valjevu rezultirale brojnim humanitarnim akcijama. U istoriji Valjeva ostaće zabeležen slučaj Gorana Lučića koji je svojevremeno na mestu predsednika Skupštine svakog meseca donirao iznos od 11 000 dinara u humanitarne svrhe.
Donacija Martije Nastasića za dečije odeljenje valjevske Bolnice više je nego dobar primer humanosti i empatije. U Valjevu ima dosta ljudi koji se rado odazivaju na svako učešće u organizovanim humanitarnim akcijama , ali su i sami mimo toga česti darodavci shodno svojim mogućnostima. U Bolnici je svojevremeno zahvaljujući angažovanju novinara Blica Predragu Vujancu, Blic fondacija izdvojila sredstva za neurologiju.
Ipak poslednjih godina oni čije su zarade transparentno visoke nisu veliki niti svetli primer humanosti. Koliko je poznato u Valjevu je poslednjih godina uspešno realizovana humanitarna akcija koju su pokrenuli novinarka Patka Sladjana Stevanović i tadašnji direktor Direkcije Dragan Jeremić.
Iako neki misle da se zaboravilo, ipak nije, 2015. godine dr Zoran Živković na sednici Skupštine izneo je predlog da se odbornici odreknu jendodnevne naknade sa te sednice kako bi se u bolnici kupio pištolj za biopsiju. Iako se radilo o aparatu koji je potreban za otkrivanje najteže i neizlečive bolesti , odbornici su kako se ispostavilo najpre zbog televizijskog prenosa podigli ruku za ovaj predlog, a potom se broj onih koji su se dnevnice odrekli sveo na svega 11 od 51 odbornika.
Javnost je u Valjevu danima komentarisala objavljene visoke zarade funkcionera , a izostala je informacija koliko njih i da li uopšte iko donira bar hiljadu dinara mesečno u humanitarne svrhe. Ova informacija je možda izostala s razlogom jer nema podataka da neko ima obustavu na svoju zaradu u odredjenom iznosu koja odlazi u humanitarne svrhe.
Poslednji takav slučaj u Valjevu zabeležen je za vreme mandata vlade DS-SPS kada je predsednik Skupštine bio Goran Lučić, trenutno zaposlen u Upravi u odeljenju revizije, koji je od svake svoje zarade donirao 11 000 dinara u humanitarne svrhe. Lučićeva plata u to vreme bila je kud i kamo niža nego plata sadašnjeg predsednika Skupštine Milorada Ilića koji se za razliku od Lučića nije proslavio donacijom i humanitarnim radom već otpisom sopstvenog neplaćenog računa za vodu .
Iako mnogi misle da svaka priča traje tri dana, nebrojeno je dokaza da mnoge traju mnogo duže. Iako sam Lučić koga je Vamedie podsetila na humanost koju je pokazao nije želeo da to komentariše izuzev :”Valjda sam nekom pomogao time”, njegov slučaj ostao je do sada jedinstven i čini se ozbiljan zadatak za mnoge.
Kako nema informacije o sličnom slučaju to ne znači da on možda ne postoji i Vamedia će biti na raspolaganju licu, misli se na funkcionere koji zaradu primaju iz budžeta do 100 000 dinara i više , da isti gest humanosti objavi. Shodno Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja dozvoljen je uvid u isplatni listić svakog ko zaradu prima iz budžeta, ali ne i uvid u obustave odnosno način na koji lice troši svoj novac, pa je razumljivo zašto i ako postoji takav slučaj on još nije obelodanjen.
Na kraju ukoliko se neko i odlučio na ovakav korak to bi bio svetao primer u ovim sebičnim vremenima.
S.V.