Grad Valjevo se po svoj prilici ne može nadati sredstvima za igradnju info centra na Divčibarama od strane države. Razlog tome je u činjenici da takav centar na Divčibarama već postoji. Grad ima mogućnost da gradi sam ili postigne dogovor sa Eparhijom koja je vlasnik takvog objekta na Divčibarama.
U samom centru Divčibara odmah pored crkve izgradjen je Vizitorski centar sa Konakom koji inače koristi Eparhija valjevska , odnosno SPC. U prizemlju zgrade nalazi se suvenirnica u kojoj s emogu kupiti crkveni i suveniri Divčibara. Za pretpostaviti je da je suvenirnica takodje crkvena . Ovaj centar koštao je državu Srbiju 63,4 miliona dinara, a gradnja se odvijala u nekoliko faza počev od 2008. godine , zaključno sa 2012. godinom kada je objekat i stavljen u funkciju.
S obzirom da na samoj tabli Konaka stoji da je objekat gradjen od 2003 do 2011. godine nejasno je kako su finansijske tranše izvršavane 2008. godine 16 miliona , 2009. godine 30 miliona dinara i 2012. godine 17,4 miliona dinara. Nerazumljivo je da li je država zapravo retroaktivno finansirala neke radove ili je država nakanadno uklkučena u ceo posao. Uoastalom , kako god da je to izvedeno, Grad Valjevo se tu ne poominje niti je učestvovao. Ipak Grad valjevo je lokalna samouprava u državi Srbiji kojoj pripadaju resorna ministarstva u to vreme regionalnog razvoja i ekonomije pa je za pretpostaviti da je grad trebao da dobije svoje pravo korišćenja. Ako ga je i dobio , Grad nikada nije koristio nijednu prostoriju ovog objekta dok se konačište izdaje , suveniri prodaju i sve se sliva samo u jednu kasu SPC.
Ipak ako je verovati poszavljenoj tabli trud oko izgradnje objekat uložili su Vladika Milutin i protojerej stavrofor Stojadin Pavlović.
Nije loše znati da u ovom trenutku grad praktično o mogućem dobijanju prostora u ovom objektu bar zna da treba da razgovara sa ova dva lica. Sam Vizitorski centar kako ga je bar država vodila dok ga je finansirala ima druge zadatke, a to je pre svega u svrhu turizma. Pa je ovde logično pretpostaviti da je Crkva preuzela na sebe ulogu turizmologa odnosno Turističke organizacije Valjevo. Koliko je Vamedia uspela da sazna ovaj Vizitorski centar nikada to zapravo nije ni bio. Crkva je domišljato iskoristila neagilnost valjevskih vlasdti u proteklim godinama po pitanju turizma i dobila potpuno nov objekat sa kojim raspolaže na način kako njoj odgovara.
Grad može da pregovara i možda dobije jednu prostoriju na korišćenje uz nadoknadu ili Božjom promisli eto na dar. Ali i ne mora. Grad može samostalno da izgradi svoj mali info centar , mali jer je pomenuta gradjevina ozbiljna investicija za koju grad nema para, a izvesno država neće dva puta finansirati isto.
Ako su se gradski funkcioneri promenili od 2003 ili 2008 . godine na ovamo to ne znači da su se promenili crkveni velikodostojnici i da su prosto nestali ljudi koji su možda tih godina sa pozicije grada informisani o tome šta se pa to gradi na Divčibarama. Dakle , postoji način da neko i saopšti šta je tada bilo dogovoreno, a šta sada jeste situacija.
Kolikoće para grad eventualno izdvojiti izvesno zavisi od veličine objekta, ali da će po ugledu na crkvu izdavati sobe teško je zamislivo .
S.V.