Iako u Srbiji važi pravilo da se po šljivu ide u Čačak, valjevski kraj ne zaostaje sa proizvodnjom šljive, a ako je suditi po podizanju zasada poslednjih godina šljiva se u ovaj kraj vratila na velika vrata.
Tek proleće i ucvetale voćke skreću nam pažnju na voćarsku proizvodnju ovog kraja. Gotovo uvek u javnosti aktuelna je priča vezana za malinu, ali iz realnih podataka vidljivo je da je šljiva dominantna. „Mi kao zapadna Srbija u ukupnoj proizvodnji maline u Srbiji učestvujemo sa nekih 20%, što nije mnogo. Sigurno da je priča koja se svake godine aktuelizuje oko cene maline sigurno doprinela tome da se misli da maline ima više nego šljive, ali nema . Obrnuto je“, kaže direktor preduzeća Agrorazvoj, u čijoj je nadležnosti ruralni razvoj, Bojan Bošković.
Nekada je u valjevskom kraju u sezoni kada šljiva stigne na rod gotovo na sve strane mirisala i šljiva i rakija. Kako sada stvari stoje ta se slika ponovo aktuelizuje.
„Mi ne dajemo subvenciju u smislu same sadnice jer su iskustva koja je grad imao po tom pitanju bila loša. Grad je davao sadnice, a onda se sadnica osuši, a razloga za to može biti mnogo i potom je grad kriv. Sada svako registrovano poljoprivredno domaćinstvo samo kupuje sadnice, one moraju biti sertifikovane i nakon toga nama dolaze sa računima i dokazom da se radi o sertifikovanoj sadnici. U skladu sa katastrom poljoprivrednog zemljišta koji smo uradili i analizom gde se koje voće može saditi mi potom poljoprivredniku refundiramo iznos od 50 do 100%. Razlika postoji ukoliko će šljiva biti zasadjena tamo gde je stručna služba i analiza ukazala da šljiva uspeva i tu dajemo i 100% sredstava , a ukoliko se šljiva sadi tamo gde je pokazano drugačije iznos refundiranih sredstava može biti manji“,objašnjava Bošković.
Cena kilograma šljive prošle godine kretala se od 38 do 40 dinara po kilogramu sveže šljive.
U valjevskom kraju velika količina šljive odlazi na sušenje gde je za kilogram suve šljive potrebno i do 4 kilograma sirove, a takodje dobar deo ide u proizvodnju rakije. U javnosti se čak spekuliše podatkom da se u našem kraju proizvede godišnje oko 2 miliona litara ovog pića.
Novi zakon o proizvodnji rakije traži od proizvodjača odredjene uslove u pogledu samog prostora , načina proizvodnje i skladištenja. Ipak svako domaćinstvo proizvodi rakiju dok se na tržištu može naći do deset valjevskih proizvodjača koji se zvanično i u skladu sa zakonom bave ovom vrstom proizvodnje . Sve ostalo troši se van zvaničnog tržišta i prodaje „ispod ruke“. Tako kupljen proizvod je praktično proizvod bez garancije kvaliteta pa je kupac takodje odgovoran ukoliko kupuje takvu robu.
Iako je teško unapred dati procenu jer na sam razvoj situacije utiče mnogo faktora, ali ako se ovaj trend nastavi po šljivu, rakiju, džem i slatko ne mora se ići samo u Čačak.
S.V.