Još 2013. Godine Valjevo je dobilo sertifikat od Srpske filmske asocijacije kao lokalna samouprava koja je prošla sve procedure neophodne za snimanje filmova. Lokacija koja je privukla pažnju jeste stara čaršija Tešnjar. U Valjevu se i dalje sporadično snimaju filmovi, ali konačne realizacije projekta „Valjevo filmski grad“ zapravo nema.
Tešnjar je prošle nedelje ponovo bio scena za snimanje filma , a ovoga puta snimane su masovne scene za film i seriju koji realizuje RTS i vezan je za kralja Petra Prvog. Preko 200 statista uzelo je učešće u snimanju filma , a iza filmske ekipe ostao je prljavi Tešnjar prepun slame i izmeta krupne stoke koja je bila dovedena za snimanje filma. JKP Vidrak dobio je pune ruke posla, a trebalo bi da je drugačije , odnosno da postoji nečija obaveza da Tešnjar vrati u prvobitno stanje. Ukoliko je grad na sebe preuzeo tu obavezu, ostaje pitanje koliko je i kako to naplaćeno?Da li samo po osnovu zauzeća javne površine ili takva kaluzula ne postoji?
Tešnjar se, ne samo zbog sertifikata koji je Valjevu dodeljen pre pet godina, našao u brojnim novinskim žurnalima koji se bave filmom kao destinacija koja se preporučuje sa svim svojim odlikama kao pogodna lokacija za snimanje filmova. Ipak samo Valjevo nije mnogo uradilo nakon toga. Nije poznato da je ikada na dnevnom redu bio upravo projekat „Valjevo filmski grad“. Realizacija tog projekta jasno bi definisala potencijal Valjeva, prava i obaveze i jedne i druge strane, grada i filmske produkcije.
Svojevremeno je 2014. Godine o ovom projektu govorio poznati srpski reditelj Srdjan Dragojević koji je naveo da Tešnjar jeste izuzetna celina , ali da je neopohodno da postoji i druga infrastruktura. „Potrebno je možda od neke hale napraviti studio za snimanje , potrebni su dobri hoteli, ali i da ljudi koji odlučuju u Valjevu to shvate i porade na ostvarivanju te mogućnosti. Znate za sve je potreban novac i zato je neophodno da se postigne dogovor o tome šta je cilj i da se potom napravi plan kako ga ostvariti. Za sve je takodje potrebna edukacija. Nama političari moraju pre svega da se obrazuju o tome koliko je kultura važna. Mi gro para trošimo uludo. Pre svega mislim na hiljade zaposlenih u kulturi koji su zapravo tehnološki višak . Mi imamo 30 000 zaposlenih u kulturi , a nemamo veće potrebe od 10 do 12 000 ljudi“, rekao ej tada Dragojević. Valjevski reditelji Petar Stanojlović i Miroslav Trifunović bili su istog mišljenja , stim da su pomenute još neke lokacije poput zgrade Arhiva, Kule Nenadovića.Da grad mora biti u potpunosti u ulozi filma rekao je i reditelj Petar Stanojlović. „ Neophodno je pripremiti prostor ulaganjem, sama prisutnost stotina ljudi u jednom trenutku ima vrednost, ovde će neko trošiti novac. Potreban je smeštaj, dozvole, zadovoljiti potrebe filmske ekipe. Valjevo zaista slabo koristi svoje mogućnosti. Verujte ovakve ulice kao što je Tešnjar se prave i to košta milione , a Vi to već imate. A nema vas u ponudi“, rekao je tada još 2014. godine Stanojlović.
Prazne hale postoje, ali ne postoje čak ni ugovori sa vlasnicima o bar zakupu ili pravu korišćenja. Hotelski kapaciteti svedeni su na Hotel Omni koji na žalost nema kapacitete za sto ljudi, sve ostalo su konačišta, ali ni sa njima ne postoje posebno definisani ugovori koji bi bili potrebni.
Nas jednostavno nema u ponudi! Niko ni ne radi na ovom pitanju. Nikog ni ne zanima široki prostor mogućnosti koji bi aktivacijom bio otvoren. Sve se uvek svede na to da je Valjevo bilo promovisano. Ali nije Valjevo bilo promovisano zato što je Valjevo to želelo niti na tome radilo već je bilo promovisano zato što je neki tamo reditelj izabrao lokaciju. A mogao je i da je ne izabere.
Iako neki misle da postoje važnije stvari u ovom gradu od dovodjenja filmadžija, ne treba zaboraviti dve stvari . Najpre filmadžije troše i filmska industrija nije jeftina, a potom Valjevo ima i radnike zaposlene u kulturi i u turizmu pa i člana Veća zaduženog posebno za kulturu.
Ipak ništa se ne dešava pa je jasno da moramo sačekati da prodju godine kako bi se videli u nekom drugom filmu!
S.V.