Da su ulice u Valjevu u lošem stanju tvrdi opozicija, a sve češće tema novinarskih priloga jeste ukazivanje na rupe kako bi se gradjanima skrenula pažnja i izbegla povreda. Ove godine budžetom je za komunalnu izgradnju predvidjena milijarda dinara. Ipak Valjevo nije veliko gradilište.
Aktivisti Lokalnog fronta skrenuli su pažnju javnosti na temu koja je sve češće prisutna i medju samim gradjanima, a to je stanje ulica i puteva u Valjevu i na teritoriji koju grad pokriva. Oni su nizom primera ukazivali da radovi koji su obećani praktično nisu izvedeni. Kako su naveli umesto ulica koje već imaju projektnu dokumentaciju radile su se i rade se „sokaci po Novom naselju i Goriću”. Na koji način su utvrdjivani prioriteti pitanje je koje se dodatno postavlja . Ako se osvrnemo samo malo unazad možda je odgovor na ovo pitanje dao meštanin Popara Slobodan Marković koji je objašnjavajući novinarima da već predugo čekaju put ispred kuća rekao: „Očito se radi po nekom partijskom ključu , pred izbore se uradi ponegde po sto metara , a ignorišu se zahtevi 1200 gradjana”.
Za realizaciju tog partijskog ključa budžetom je opredeljeno 507 miliona za putnu infrastrukturu u okviru koje se nalaze redovna održavanja asfaltiranih ulica i ulica sa zastorom od granitne kocke gde je predvidjeno 44 miliona, a 20 miliona je predvidjeno za trotoare u Dušanovoj.
S druge strane iako se raspolaže sa 44 miliona na poziciji održavanja, u Valjevu je čak i novinarska tema postalo ukazivanje na rupe po ulicama. Gradjani su više nego ikad prinudjeni da idući ulicom gledaju isključivo ispred nogu kako bi izbegli povredu. Glasno negoduju i vozači, ali i pešaci.
Posebno nije dobro gradjanima čije ulice još uvek nisu asfaltirane pa u 21. veku do svojih kuća idu nasutim putem. Da te ulice nisu ni u planu pokazuje činjenica da se u budžetu predvidjaju sredstva za njihovo nasipanje , ali ne i asfaltiranje. I to nasipanje biće verovatno kao i do sada prepisivano iz godine u godinu. Da li bi onda asfaltiranje bilo jeftinije jer bi se izbeglo čekanje na tendersku cenu za nasipanje, a problem konačno rešen? Verovatno bi, ali se to nedešava.
Milijarda u budžetu za radove, složićemo se nije malo niti nedovoljno, a već se moglo čuti da je za kilometar asfalta širine tri metra neophodno oko 6 miliona dinara. Neasfaltirane ulice u gradu uglavnom su značajno kraće pa se može pretpostaviti da se za milijardu ili bar 507 miliona za putnu infrastrukturu koliko piše u budžetu, može uraditi oko 80 kilometara asfalta. Ipak očito da namera nije takva te su sredstva pozicionirana po nekom manje više „poznatom ključu”.
Asfalt zato, kao vrhunski i najveći domet u Valjevu u 21. veku, praktično postaje šema i način za političke bonitete u smislu poovećanja članstva. Što bi u prevodu trebalo da znači da ukoliko želite da vidite asfalt treba da budete član partije, ukoliko se na ulici zakrpi rupa
utoliko se poveća članstvo.