Na Spasovdan je u Valjevo iz Egine stigao delić moštiju Svetog Nektarija Eginskog. Mošti su položene u hram koji je podignut njemu u slavu na ušću reke Gradac u Kolubaru. Za samo nekoliko dana moštima Nektarija Eginskog poklonile su se hiljade Valjevaca.
Vest da iz Egine u Valjevo dolazi deo moštiju Nektarija Eginskog obradovala je sav verni valjevski narod , a mnogi su na dan slave grada Duhovski ponedeljak bili u litiji koja je pratila prolazak moštiju kroz centralne gradske ulice.
„Bilo je veličanstveno i dirljivo od samog početka kada su stigle svete mošti u grad Valjevo pa potom prolazak tih moštiju. Možda ljudi ne znaju šta to znači , ali nije greh ne znati, ali mi koji smo bili više puta u Egini i videli i čuli i uverili se da je Sveti Nektarije najveći čudotvorac i da leči najteže bolesti mi znamo i to vam prenosimo. U svetu je znan kao svetac koji leči kancer, lako ga odnosi ali samo onima koji sa verom pristupaju jer mi smo stvoreni ne da vidimo Boga nego da vidimo dela njegova i preko dela njegovih da vidimo samoga Boga. Bog se oseća srcem i dušom i njegova snaga se manifestuje uvek“, kaže Episkop valjevski Milutin.
Nektarije Eginski rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Bio je peti od šestoro dece. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad. 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Nakon deset godina službe se zamomonašio i uzeo ime Lazar. 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.
1886. godine je rukopoložen u čin sveštenika. Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog. 1892. godine Nektarije je primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.
Umro je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.
Nad njegovom moštima su se dešavala čuda isceljenja.
„Dobili smo Svetog Nektarija, kako sam radostan zbog toga , hvala milom Bogu. Posetimo mošti Svetog Nektarija kad je najteže pomognite se, odozgo će doći uteha onima koji veruju, a ko ne veruje neka dodje i pridje i oseti silu svetih moštiju“, kaže Episkop.