Zalagaonice koje kao pečurke posle kiše „niču“ u Valjevu, privlače sve veću pažnju gradjana. Brz i lak način dolaska do novca zapravo prati kamata koja nije mala. Stručnjaci tvrde da se radi o „Legalnom zelenašenju“.
U Valjevu postoje čak 4 zalagaonice, a nije retkost da ispred njih bude vidjena i gužva. Gradjani u zalagaonicama brže ostvaruju pozajmice i pritom često ne vode računa o kamatama koje ima se ne predočavaju u procentima već u konkretnim stvarima koje se zalažu. Pravilo valjevskih zalagaonica je kamata od čak 10%.
Zalagaonice u Srbiji pa i u Valjevu najpre moraju imati dozvolu Narodne banke Srbije da mogu raditi taj posaoi često se njihova reklama odnosi na brzinu kojom se daju pozajmice. Za ovakav vid pozajmica odlučuju se gradjani koji već imaju kredit u bankama ili su nezaposlena lica koja ne mogu ostavriti kredit u banci.
Vaš status zalagaonicu ne zanima , zanima je koliko smo lično mogli da se uverimo samo i isključivo ono što prilažete. Odnosno šta to dajete za novac koji dobijate i šta će vam biti oduzeto i zadržano ukoliko ne vratite pozajmicu u roku koji vam je ponudjen , a koji ste prihvatili. Da bi se pare uopšte dobile neophodnoje priložiti nakit, belu tehniku , a mogu i antikviteti. Tako nešto ostvaruje vam pozajmicu od oko 20 000 dinara.
U nameri da saznamo kako stvari fukcionišu u Valjevu novinar Vamedie kao zainteresovani gradjanin postavio je pitanje u zalagaonici o tome koliko se novca može dobiti i za šta.
„Depozit za iznose do 500 evra su najčešće zlatni ili srebrni nakit, lap-topovi ili televizori. Vrednost založenog zlata mi procenjujemo u zavisnosti od gramaže i kartaže, kao i vrednost tehnike. Rok za trajanje pozajmice, inače, ne postoji i traje sve dok ne vratite glavnicu, a na kraju mesec dana od početka pozajmice ide kamata od 10 odsto koja se može umanjiti u iznosu vraćenog dela glavnice“, ljubazno nam je saopšteno.
Na pitanje šta može biti zalog rečeno nam je da su to i čekovi , ali da njihova vrednost nije 5000 dinara koliko realno jeste već 4500 dinara , a preostalih 500 je provizija zalagaonice. Čekove puštaju mesec dana po isteku roka za vraćanje pozajmice.
Veći broj zalagaonica novčanu pozajmicu nudi i putem administrativne zabrane na platu, najčešće do iznosa od 60.000 dinara. Ta „pogodnost“, međutim, važi za zaposlene u državnim firmama i javnim preduzećima uz kamatu od 6 odsto, pa tako na primer mesečna rata na ovaj način pozajmljenih 30.000 dinara iznosi 6.400 dinara na rok od pola godine.
„ Prilično je jasno da je ljudima hitno potreban keš, da su im poznati svi ti uslovi i da su svesni rizika koji ih može koštati imovine i ozbiljnih porodičnih problema, ali s druge strane treba da budu upoznati i sa tim da takva kamatna stopa nije regularna i da nema veze sa tržišnim okvirima. Svakako je i na NBS da uvidi takvu vrstu poslovanja i spreči skoro legalizovano „zelenašenje“ , rekao je za list Blic na temu zalagaonica ekonomista Saša Đogović.
Sve veći broj građana u zalagaonicama, tumači Đogović, pokazatelj je društvenog ambijenta i kvaliteta života.
Zalagaonice pribavljaju dozvole od NBS što im u očima gradjana koji se odlučuju za ovaj oblik ostvarenja pozajmice daje odredjenu sigurnost. Ipak svako ko se iz bilo kog razloga odluči za tako nešto mora najpre dobro razmisliti o visini kamate i pažljivo saslušati šta se govori u zalagaonici. Na kraju , ne možete se pravdati da niste znali ukoliko nešto krene po zlu.
Na žalost ovakva upozorenja gradjani kojima je hitno potreban novac najčešće ne čuju . A takvih je sve više.
Vamedia