Blic/Preduslovi za priključenje Savezu za Srbiju postoje, jer da nije tako već bismo bili deo tog saveza. U ovom trenutku razgovaramo sa njima, a kada budemo pregovarali, obavestićemo javnost, kaže u intervjuu za "Blic" Boris Tadić, lider SDS i bivši predsednik Srbije.
On navodi da je potrebno napraviti razliku između razgovora i pregovora, kao i da sve vreme razgovara sa svim predstavnicima građanske opozicije, ali da u pregovore još nije ušao ni sa kim od njih.- U pregovore se ulazi tek kada se postigne potreban nivo saglasnosti u razgovorima.
Borko Stefanović je izjavio da razgovori idu u dobrom smeru? Možete li to da potvrdite?
– Mogu da potvrdim da vodimo konstruktivnu razmenu mišljenja o tome kako pobediti kriminalni Vučićev sistem koji uništava Srbiju.
Pre samo mesec i po dana izjavili ste da nećete ulaziti u savez u kom su Dveri i DSS. Zašto ste ipak odlučili da pregovarate o tome?
– Istina je samo da sam i pre mesec i po dana, i to baš u "Blicu", kao i tokom svih proteklih godina koliko traju razgovori o ujedinjenju opozicije, izjavljivao ono što kažem i danas – da bi te razgovore trebalo voditi za zajedničkim stolom, a ne u medijima. Da smo od početka bili za tim zajedničkim stolom umesto što su neki opozicioni lideri iznosili jednostrane odluke koje su dodatno fragmentisale opoziciju, ne bih ni došao u situaciju da u medijima kritikujem ovakav način ujedinjavanja opozicije.
Od izlaska iz DS, Dragana Đilasa ste u više navrata oštro kritkovali. Kako vidite vašu buduću saradnju?
– Svi sukobi svih demokratskih lidera opozicije iz prošlosti bi trebalo da budu stavljeni u stranu pred pošasti autokratije i kriminala koje oličava Vučićev režim. Đilasova i moja debata je bila deo oštre, veoma teške, ali demokratske rasprave, a mi se danas suočavamo sa ugrožavanjem opstanka demokratije u Srbiji, a time i Srbije, i zato smo obavezni kao odgovorni političari da razgovaramo jedni s drugima o načinima borbe protiv ovakvog sistema. U naše vreme su se sukobljavale ideje, a danas se sukobljavaju narko-klanovi na našim ulicama, koji su gradivni činilac sadašnje vlasti.
Šta mislite o ideji predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razgraničenju sa Albancima na Kosovu?
Vučićeva ideja razgraničenja može značiti sve i ništa. Dok on ne precizira šta pod tim podrazumeva, samo naivni bi mogli da pomisle da je tim maglovitim pojmom izneo neki plan. A istina je samo da za sve ove godine od njega nismo čuli nijedan konkretan plan, iako je to bila njegova obaveza.
Da li ste ikad kao predsednik Srbije ili neko u vaše ime pregovarali o podeli Kosova ili pokušali da to nametnete kao temu?
– Ne. Ja sam se zalagao za dvoentitetsko Kosovo u kom bi Sever imao sudsku, zakonodavnu i izvršnu autonomiju, a rešenje poput Zajednice srpskih opština bilo primenjeno za južne srpske enklave. Vučićeva vlast je ukinula srpske institucije i pravni sistem Srbije i na severu, što je najverovatnije i krivično delo, izgubivši time čak i ono što nije izgubljeno ni u ratu. Prvo je Miloševićeva vlast, kojoj je takođe pripadao Vučić, Kumanovskim sporazumom u ratu izgubila Jug, a potom Vučićeva aktuelna vlast u miru Sever Kosova. Tu istorijsku činjenicu neće pomračiti nikakve režimske laži o odgovornosti bivše vlasti i nikakvom propagandom neće biti prikriveno da je to Vučićeva istorijska odgovornost, kojom je platio dolazak na vlast i opstanak na toj vlasti.
Da li je po vama bolje da imamo stanje zamrznutog konflikta ili da se brzo nađe rešenje? Kako vi mislite da treba da se reši pitanje Kosova?
– I ptice na grani znaju da sam uvek nedvosmisleno bio protiv zamrznutog konflikta, jer je ekonomski i demografski neodrživ. Rešenje je trebalo pronaći brzo, ali ne da se po cenu brzine ili očuvanja Vučićeve vlasti izgubi ono što ni u ratu nije izgubljeno. Mogao sam i ja da nađem brzo rešenje i da ostanem na vlasti, ali je to bilo suprotno mojim uverenjima. Vučić snosi direktnu istorijsku, ali i krivičnu odgovornost za okolnosti u kojima danas tražimo rešenje, pa će snositi odgovornost i za takvo rešenje. Danas je rešenje uslovljeno nužnošču Vučićeve katastrofalne kosovske politike, a ne političke realnosti koju je on zatekao nakon naše vlasti.
Srbija je u regionu u lošim odnosima sa gotovo svim državama bivše SFRJ? Ko je kriv za to?
– Isključivo Aleksandar Vučić.
MIŠLJENJE MSP JE NEOBAVEZUJUĆE
Predsednik Aleksandar Vučić u više navrata naveo je da je najveća greška Srbije po pitanju Kosova to što je od Međunarodnog suda pravde zatraženo da se izjasni da li je proglašenje nezavisnosti KiM u skladu sa međunarodnim pravom. Kako vi sada na to gledate?
– Vi ste novinar i trebalo bi da znate da je mišljenje MSP savetodavno i neobavezujuće, da je traženje tog mišljenja deo normalne procedure diplomatske borbe i da Vučić otvoreno laže da je to "vosak na koverti kosovske nezavisnosti", ponavljajući Tačijevu propagandu, radeći protiv interesa svoje zemlje i time kršeći svoju ustavnu obavezu. Kako to da to mišljenje nije bilo obavezujuće ni za jednu zemlju koja nije priznala nezavisnost Kosova, a za aktuelnog predsednika Srbije jeste? Bolje bi bilo da postavite Vučiću pitanje da li se on kaje što je potpisao ukidanje srpskih institucija i uspostavljanje pravnog sistema nezavisnog Kosova na celoj njegovoj teritoriji, jer to nije vosak na koverti, već klin na kovčegu kosovske nezavisnosti, umesto što podržavate ovakvim pitanjima njegov pokušaj prebacivanja odgovornosti na druge u svrhu prikrivanja istine o njegovoj kriminalnoj raboti.
NACIONALISTI I U BEOGRADU I U ZAGREBU
Kako gledate na odnose stalnih tenzija sa Hrvatskom, budući da ste kao predsednik Srbije uložili mnogo energije da se odnosi sa Zagrebom poprave?
– Uvek sam tvrdio da nacionalisti iz devedesetih ne mogu uspostaviti preko potrebno pomirenje Srbije i Hrvatske, a oni su danas na vlasti u Beogradu i u Zagrebu.
Možete li u kratkim crtama da poredite Srbiju danas i Srbiju u vreme kada ste vi bili predsednik države?
– Razlike su toliko velike da ih je nemoguće nabrojati u kratkim crtama.
Nataša Latković 14.09.2018. 19:24 Blic