Najpre velika priča, potom odjeci i na kraju potpuna tišina. Ovakva analiza vezuje se za izgradnju Doma za stare u Valjevu. Prošlo je već devet godina od početka radova , ali pomaka nema.
Kao što zgrada Vodovoda dominira nad Valjevom sa jedne strane , sa druge je to sigurno Dom za stare koji sve jeste samo ničiji Dom nije. Započet i ozidan 2009. godine donacijom Vlade Japana od 2,5 miliona evra sa 176.800 kvadrata praktično je sada spomenik neagilnosti i nezainteresovanosti .
Ako pogledamo malo bolje u samu zgradu videćemo da je do sada uradjena stolarija , zidovi su izmalterisani i u unutrašnjosti ima svega i svačega. Tu se okupljaju oni koji ne žele da budu vidjeni , a pomenuta ulaganja već dugo su zarasla u korov bez nade da bi se nešto moglo promeniti. Brojni pomoćnici ministara pa državni sekretari najavljivali su donacije ,a prilikom jedne od poseta Valjevu ministar Aleksandar Vulin je rako da je objekat predimenzioniran :“ Pričamo dugo o tome i nije to samo stvar sredstava i to je stvar jedne višegodišnje nebrige,neplanske gradnje, stvaranja kapaciteta za koje niste sigurni da li možete da ih koristite,da li ste ih izgradili baš sa dobrom namerom itd , ali jednostavno došlo je sada do nas i ne možemo da se pravdamo I kažemo to je sve neko drugi. I jeste neko drugi , ali razgovaramo o tome.Uvek postoji problem sredstava , ali i problem nerešenih imovinsko pravnih odnosa pa i o tome moramo da vodimo računa kao što moramo da vodimo računa i o budućoj nameni“,kaže ministar Aleksandar Vulin.
Najavljivane su krivične prijave, pominjani sudski procesi koji samo što nisu završeni, ali najvažnije nije završeno Dom za stare. Pa je u Valjevu tako ova zgrada postala još jedan spomenik partijskom nadmudrivanju , mržnji, odustajanju. Kao i uvek u takvim situacijama gradjani se najmanje pitaju. Ili bar ti gradjani kada se zatraži glas ne razmišljaju o razvalinama koje krase grad i koje ne možemo, a da ne vidimo. I niko ne zna koliko će još proći vremena dok se neko ne doseti činjenice da od svake gradjevine u ovom kontekstu korist imaju gradjani i oni koji žive u Valjevu sa namerom da eto baš u njemu ostare.
Nema pomaka, nema radova i sudeći po stanju stvari svi se prave nevešti i zaboravni. A vreme prolazi uz neminovnu statistiku koja nam ukazuje da je broj novorodjene dece sve manji, mladi napuštaju Valjevo u potrazi za bojim životom i mi postajemo polako grad starih . Ako je tako da li je Dom onda predimenzioniran ili je zapravo mali?
S.V.