Petak pred Uskrs se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, u Jerusalimu. Osuđen da propoveda učenje za koje se tvrdilo da je u suprotnosti sa verskim principima i zakonima judaizma, gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Na večernjem bogosluženju u našim hramovima, iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Plaštanica se polaže na posebno ukrašen sto (simbolizuje kamen na kome je telo Hristovo bilo pripremljeno za polaganje u grob), zajedno sa Jevanđeljem (religijski spis koji opisuje život i učenje Isusa Hrista).
Večernje bogosluženje sa iznošenjem plaštanice u hramu Pokrova presvete Bogorodice I Hramu Vaskrsenja Hristovog počinje u 16 časova, pashalno opelo služi se u Hramu Pokrova u 23 sata , a u Hramu Vaskresnja počinje u ponoć.
Jutarnja liturgija u Pokrovskoj crkvi I Hramu biće služena u subotu sa početkom u 7 sati , a prva Vaskršnja liturgija u Pokrovskoj crkvi I Hramu biće služena u ponoć. Druga vaskršnja liturgija je u devet časova .
Na Veliki petak poste svi, pa čak i oni koji inače ne poste ceo vaskršnji post. Oni koji su postili ceo post ili makar nedelju dana, na Veliki petak poste strog post. Na taj dan se ne služi liturgija u crkvi, osim ako su Blagovesti. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, to je dan tuge i opšte tišine, koju „ni detinji plač ne sme remetiti“. Čak se ni pokojnici nisu sahranjivali na ovaj dan, „da se ne remeti zemlja u kojoj leži Hristos“.
Vamedia