Direktor OB Valjevo na konferenciji saopštio rezultate rada ove ustanove u protekle dve godine . Bolnica sada ima gotovo pet puta manje dugove nego ranijih godina.
Dr Zoran Djurić na mesto direktora Bolnice u Valjevu došao je u novembru 2016. godine i sumirajući sve kroz šta je bolnica za to vreme prošla Djurić kaže da je bilo dosta uspeha , ali i nasledjenih velikih problema . „Svi se sećate da je te 2016 nedostatak materijala u decembru izazvao obustavljanje operativnog programa, 2017. promenjena je situacija, nabavili smo i materijal operativni program je bio nesmetan. Moram da posebno istaknem i labaratoriju kada su u pitanju tumor markeri radimo na nivou koliko to radi i KC Vojvodine. 2018. beležimo povećanje potrošnje lekova , zatražena su dodatna sredstva RFZO i očekujemo da ćemo do oktobra to dobiti. Kada govorimo o aneksima, tražen je i aneks na energentima i tako bi uspeli da se priključimo na toplanu. I u prošloj godini od RFZO-a je traženo za 30 parova za VTO što je i dobreno , ove godine još nije odobreno , ali su parovi već počeli sa radom. Na žalost 2017. problemi sa stenicama na ortopediji, 2018. pucanje kanalizacije iznad porodilišta gde je neko vreme prekinut i operativni program. Sve je to sanirano“, kaže dr Djurić.
Aparati su servisirani u predvidjenom roku , a za većinu aparata postoji sklopljen servisni ugovor , napominje Djurić i dodaje da su neki aparati iako u funkciji zapravo odradili svoj „životni vek“.
„Neke aparate smo kupovali iz sopstvenih sredstava tipa artroskop. U nekom globalu možemo reći da je kvalitet zdravstvene usluge je poboljšan, a još prošle godine na osnovu faktura dobili smo aneks na hrani tako da imamo tu nešto više novca nego ranije. Takodje što se tiče sredstava za higijenu i dezinfekciju naavljeno je u meri prema potrebama. Izvršene su neke sanacija kupatila , ministarstvo je u prošloj godini dalo novac za tri kupatila , ove godine četiri kupatila , a narednih dana od Rotari kluba radićemo još dva kupatila“, naveo je dr Djurić .
Dr Djurić posebno ističe da je prošle nedelje u bolnici izvršena subtotalna laparaskopska gastrektomija koju je uradio dr Nebojša Stojaković . „ U tom delu laparaskopije hirurgija se zaista razvija , rade se laparaskopske operacije kolona i rektuma i trebalo bi da postanemo ustanova koja će biti ta u kojoj će se edukovati za laparaskopiju rektuma lekari iz drugih ustanova. Ministarstvu zdravlja podneli smo zahtev za nove tehnologije , a to je recimo operacija hemoroida. Nadam se da ćemo to dobiti jer za neke zahvate materijal je jako skup“, kaže dr Djurić.
Po njegovim rečima od nove godine će po najavi usluge biti fakturisane usluge jednim delom, smatra se 20%, biti izvršene preko dijagnostičko srodnih grupacija. To će praktično značiti da če jedan deo ugovora od Fonda biti fiksni , a 20% će biti opravdano preko dijagnostičkih srodnih grupa , odnosno onoga što bude uradjeno. Pretpostavja se da će se narednih godina ići ka tome da se sve više fakturiše na ovaj način.
„Ja sam tražio i dobio od Upravnog odbora odobrenje da angažujemo revizora koji je kontrolisao poslovanje. Tražili smo da to urade i za prethodne godine , ali na žalost držžavna revizija je to uradila smao za 2016. godinu. Na taj način su i zaduženja prethodnih godina predstavljena kao i zadužženja za 2016. godinu. Dosta stvari je promenjeno i dobili smo izveštaj da je poslovanje zadovoljavajuće. Na žalost zadnja dva meseca 2016. godine ja sam bio već odgovorno lice i morao sam više puta da iznosim odbranu i bolnice i sebe , ali takodje mojih prethodnika“, rekao je dr Djurić.
On kaže da dugovi postoje i oni datiraju od pre nekoliko godina . „Dugovi postoje. U završnom računu 2011 godine se vidi da je zadužženost bolnice preko plana iznosila 780 miliona. Jedan deo dugovanja za lekove i sanitetski materijal država je pretvorila u javni dug , ali ne sve , ostali su materijalni troškovi, energenti. To bolnica vraća. Sada ako se vratim da je ovo finansijsko zaduženje 2016 bilo takvo da moraju da se vraćaju dugovi i da se plaćaju redovne obaveze, moram da kažem da je ukupan dug sada oko 170 miliona dinara“, odgovorio je direktor na pitanje Vamedie.
S obzirom da iz Srbije odllaze lekari pitanje Vamedie je bilo vezano i za raspoložive kadrove bolnice za koje direktor kaže da trenutno ne postoje veći problemi. „Mi smo tražili maksimalan broj specijalizacija , koliko smo po zakonu mogli. Dobili smo odobrenje prošle godine za preko 15 ljudi i 5 subspecijalizacija. Ove godine sada trenutno još nije završen konkurs kod ministarstva ,ali smo u septembru blizu deset specijalizacija i dve subspecijalizacije. Papiri stižu sukcesivno i očekujemo da će sve ono što smo tražili biti odobreno. To je način da zadržimo kadrove i da imaju opremu koliko toliko novu . Uvek je problem kod gastroenterologa jer su trenutno dvojica na specijalizaciji, dr Draga Tomić je u penziji , endokrinolozi , nefrolozi , to su da kažem neke udarne stvari. Dečija hirurgija traje šest godina i tu imamo ljude koji su na specijalizaciji još uvek,“kaže Djurić.
Broj zaposlenih je po planu 1241, ali Bolnica bez saglasnosti ministarstva ne može ovaj broj da popuni od čega je 220 lekara, 747 sestara i 16 zdravstvenih saradnika.
S.V.