Da li bi svetska ekonomska kriza bila blaža da su cene finansijskih derivata bolje praćene? Ovo je pitanje na koje odgovara Valjevac Slobodan Milovanović koji je u Švedskoj doktorirao na ovom teškom problemu.
Tržišni stručnjaci zapravo smatraju da su forvardi, fjučersi, svopovi zapravo krivi za ekonomsku krizu koja je potresla svet. Ipak, za sve one koji nisu iz ove struke sami pojmovi potpuno su nepoznati. Ali ne i za Valjevca Slobodana Milovanovića koji je doktorirao na temi o numeričkoj metodi kojom bi finansijske institucije efikasno određivale cene finansijskih derivata.
„Finansijskim derivatima kao što su forvard ugovori, američke ili azijske opcije, širom svetskih finansijskih tržišta trguje se u ogromnim količinama. Ukupna vrednost imovine koja u ovom trenutku pokriva aktivne finansijske derivate je nekoliko puta veća od bruto svetskog proizvoda. Finansijski derivati su najkorišćeniji instrument za upravljanje rizikom, investiranje zasnovano na špekulisanju, kao i korišćenje arbitražnih prilika. Stoga, izuzetno je važno znati njihove vrednosti u svakom trenutku. Kako bi to bilo moguće u praksi, potrebno je primeniti čitav niz veština, od poznavanja finansijske teorije, preko matematičkih alata do tehnike progamiranja, što sve zajedno čini finansijsko inženjerstvo“, rekao je Milovanović novinarima.
Po njegovim rečima, teorijski modeli za određivanje cene finansijskih derivata predstavljaju se pomoću parcijalnih diferencijalnih jednačina. Međutim, u velikom broju slučajeva te jednačine su vremenski zavisne i visokodimenzionalne, što ih, praktično, čini analitički nerešivim. Kako bi se odredila najpribližnija rešenja tih zahtevnih matematičkih problema, mladi srpski naučnik je u svojoj doktorskoj tezi došao do numeričke metode koja ima izvanredan potencijal za efikasno aproksimiranje rešenja tih jednačina u finansijama.
„Suština je da se na ovaj način može doći do rešenja koje stabilizuje finansijsko tržište i predupređuje anomalije koje su pre deset godina kreirale svetsku ekonomsku krizu. Idealno finansijsko tržište jednostavno je nemoguće, jer u praksi stalno postoje propusti ili specijalni slučajevi. Tada, kada teorija više ne važi, na scenu stupa finansijski inženjer sa zadatkom da te jednačine rešava i „zakrpi“ propuste“, navodi Milovanović.
Nakon odbranjenog doktorata Milovanović će početi da radi u Boston consalting group, jednoj od tri vrhunske svetske firme za menadžment finansija. Njegov zadatak biće velike baze podataka.
„ Moj posao će biti da dijagnostikujem problem firmi koje imaju finansijsku krizu i predstavim strategiju rešenja. Praktično, baviću se bazama podataka tih klijenata, a reč je podacima čiji su red veličina terabajti. Ostajem u Švedskoj, radiću u ispostavi Boston consalting gropu u Stokholmu“, kaže Milovanović.