Sloboda medija u svetu opala je na najniži nivo u poslednjih više od 10 godina i samo 13 odsto svetske populacije može da kaže kako ima zaista slobodne medije, pokazuju podaci nezavisne organizacije za zaštitu ljudskih prava Fridom Haus.
Zbog nestanka i navodnog ubistva kolumniste Vašington Posta Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu, rasprava o slobodi medija i bezbednosti novinara širom sveta ponovo je u centru pažnje javnosti.
Džejson Rezajan, Kašogijev kolega, koji je proveo je 544 dana u iranskom zatvoru pre nego sto je pušten 2016. godine, rekao je u emisiji „Zajedno sa Gretom van Sasteren“ da je ovo opasan trenutak za novinarsku profesiju, preneo je Glas Amerike.
„Sve česće vidimo da se novinari hapse, zlostavljaju i ubijaju – i to često u zemljama koje su saveznici SAD ili su demokratije. To nam se retko događalo u prošlosti. Sada je broj takvih slučajeva u porastu i SAD bi morale da imaju stav i odlučno, nedvosmisleno kažu – ne podržavamo to, podržavamo slobodu štampe i zaštitu novinara. A ne vidim da se to događa“, rekao je Rezajan.
Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), broj novinara koji su uhapšeni zbog svog rada dostigao je rekord 2017. Najviše ih je pritvoreno u Turskoj, Kini i Egiptu.
Kako navodi CPJ, 44 novinara u raznim delovima sveta ubijeno je od početka godine, dok su bili na radnom zadatku. Zemlje u kojima traje rat, iako opasne za novinare, daleko od toga da su jedina pretnja slobodi štampe, kaze šefica biroa Glasa Amerike u Islamabadu Ajiša Tanzim.
„Posebno u Pakistanu i Avganistanu, otmice su velika pretnja. A ne kidnapuju samo pripadnici Islamske države ili Talibani, već i kriminalci koji vas vide kao izvor prihoda.“
Dok su neprijateljski odnos i nasilje prema novinarima u porastu, stručnjaci kažu da treba govoriti i o pitanju odgovornosti vlasti pred građanima. Rob Mahoni iz Komiteta za zaštitu novinara ističe:
„Bilo da je reč o tome da neko digne u vazduh automobil novinarke na Malti ili, kako sumnjamo, namami saudijskog novinara u diplomatsku misiju i onda ga iskasapi. Zbog toga je neophodna transparentna međunarodna istraga o slučaju Džamala Kašogija, na primer, kako se vlasti ne bi izvukle nekažnjene i postavile stravičan primer kako život novinara nije vredan“.
Danas/ FoNet18. oktobra 2018. 23.15
Sloboda medija u svetu opala je na najniži nivo u poslednjih više od 10 godina i samo 13 odsto svetske populacije može da kaže kako ima zaista slobodne medije, pokazuju podaci nezavisne organizacije za zaštitu ljudskih prava Fridom Haus.
Zbog nestanka i navodnog ubistva kolumniste Vašington Posta Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu, rasprava o slobodi medija i bezbednosti novinara širom sveta ponovo je u centru pažnje javnosti.
Džejson Rezajan, Kašogijev kolega, koji je proveo je 544 dana u iranskom zatvoru pre nego sto je pušten 2016. godine, rekao je u emisiji „Zajedno sa Gretom van Sasteren“ da je ovo opasan trenutak za novinarsku profesiju, preneo je Glas Amerike.
„Sve česće vidimo da se novinari hapse, zlostavljaju i ubijaju – i to često u zemljama koje su saveznici SAD ili su demokratije. To nam se retko događalo u prošlosti. Sada je broj takvih slučajeva u porastu i SAD bi morale da imaju stav i odlučno, nedvosmisleno kažu – ne podržavamo to, podržavamo slobodu štampe i zaštitu novinara. A ne vidim da se to događa“, rekao je Rezajan.
Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), broj novinara koji su uhapšeni zbog svog rada dostigao je rekord 2017. Najviše ih je pritvoreno u Turskoj, Kini i Egiptu.
Kako navodi CPJ, 44 novinara u raznim delovima sveta ubijeno je od početka godine, dok su bili na radnom zadatku. Zemlje u kojima traje rat, iako opasne za novinare, daleko od toga da su jedina pretnja slobodi štampe, kaze šefica biroa Glasa Amerike u Islamabadu Ajiša Tanzim.
„Posebno u Pakistanu i Avganistanu, otmice su velika pretnja. A ne kidnapuju samo pripadnici Islamske države ili Talibani, već i kriminalci koji vas vide kao izvor prihoda.“
Dok su neprijateljski odnos i nasilje prema novinarima u porastu, stručnjaci kažu da treba govoriti i o pitanju odgovornosti vlasti pred građanima. Rob Mahoni iz Komiteta za zaštitu novinara ističe:
„Bilo da je reč o tome da neko digne u vazduh automobil novinarke na Malti ili, kako sumnjamo, namami saudijskog novinara u diplomatsku misiju i onda ga iskasapi. Zbog toga je neophodna transparentna međunarodna istraga o slučaju Džamala Kašogija, na primer, kako se vlasti ne bi izvukle nekažnjene i postavile stravičan primer kako život novinara nije vredan“.
Danas/ FoNet18. oktobra 2018. 23.15