Slučaj Valjevca Tomislava Sarića o kome je Vamedia pisala, pokazao je da još postoji dobro u ljudima. Nakon objavljenog teksta Vamedie i od strane Blic fondacije Sariću je počela da pristiže pomoć. Dok ljudi kao Sarić pokušavaju da prežive grad za tri kratka intervjua u dnevnim novinama daje 1,3 miliona dinara, plaća intervjue na televiziji i sl.
Već prvog dana nakon što je Vamedia objavila životnu priču Tomislava Sarića koji je ostao na imanju sa dvogodišnjim sinom i bolesnim ocem nakon smrti supruge za čije je lečenje od karcinoma prodao sve što je imao, telefon Vamedie je zazavonio. Kontakt je tražilo nekoliko zaposlenih u Filijali za zapošljavanje Valjevo koji su praktično i prvi koji su Tomislavu zakucali na vrata sa prikupljenom pomoći. Blic fondacija takodje potom objavljuje priču o Sariću i pomoć počinje da stiže iz svih krajeva Srbije.
Kako neko da preživi sa 3 500 dinara mesečno ispričao je upravo Sarić. Nikako, dugovi se gomilaju. Život je mučenički i na kraju nepodnošljiv. Shvatili su to gradjani Valjeva i Srbije , bar oni koji su prikupili pomoć.
A sa druge strane grad Valjevo, gradonačelnik Valjeva, kako se moglo videti iz informacija dobijenih posredstvom Zakona o informacijama o javnom značaju, samo u jednom delu godine za tri kratka teksta daje 1,3 miliona dinara.
Tekst o Tomislavu Sariću bio je besplatan. Tomislav na žalost nije jedini. Da li je onda grad Valjevo, gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović mogao , ako već želi da izdvoji sredstva, da umesto po 15 rečenica na istu temu put M4 i industrijska zona, mogao da plati tim istim listovima da objave priče o ljudima kao što je Tomislav?
Mogao je, ali nije hteo.
Da li bi neko od tako izdvojenog novca mogao imati koristi? Samo onaj o kome se piše. Da li bi kao u pomenutom slučaju gradjani više voleli da su plaćajući poreze zapravo imali saznanje da su, ako ništa drugo učinili jedno dobro delo? Da, znajući Valjevce, mogu i znaju da pomognu.
Pa kako smo onda došli u tu situaciju apsurda da umesto života biramo slavu?