Centar za kulturu karte za predstavu “Tako je ako Vam se tako čini” rasprodao je gotovo u jednom trenutku. Procene su da je moglo biti prodato I gotovo dva puta više karata. Ni dve I po godine od priče o pozorištu u Valjevu nema baš ništa.
Jugoslovensko dramsko pozorište odigraće predstavu „Tako je (ako vam se tako čini)“ u režiji Jagoša Markovića večeras od 20h . Tražila se karta više s obzirom na činjenicu da u predstavi igra nekoliko valjevskih glumaca . S obzirom da su Valjevci već odavno pokazali da posebno interesovanje imaju za predstave u kojima su valjevska glumačka imena , potražnja za kartama je bila I očekivana.
Ipak, nije da u Valjevu nismo govorili o pozorištu. Ako se osvrnemo unazad videćemo da je 2016. godine u okviru price o pozorištu govoreno o cifri od 21 miliona dinara kako bi se konačno Valjevo svrstalo u red razvijenih gradova koji brinu I o pozorišnoj umetnosti. Ipak, već 2017. godine u budžetu grada za ovu namenu opredeljeno je samo 3 miliona dinara. Od svega realizovana je samo dečija predstava za 1,5 miliona , a objašnjenje je bilo da se iskorišti šta se može.
Nakon toga , više ni pomena, ni reči niti bilo kakve aktivnosti. I najčešće price o tome da li bi u Valjevu mogla biti oformljena pozorišna scena ili pak deo Centra za kulturu transformisan , te I delu Centra za kulturu pridodato pozorište, razvejalo je nadležno ministarstvo culture koje je jasno satvilo do znanja da se zakon odavno definisalo šta je pozorište I šta sve mora da ispunjava.
Moralo bi se dakle po zakonu I ispočetka. Za realizaciju neophodan je novac. Kako stvari stoje izgleda da ga nema. Umesto pozorišta dobili smo Centar za negovanje tradicionalne kulture koji još uvek očito nije definisao svoj rad , što I nije lako s obzirom na činjenicu da je stožer ove ustanove kulturno umetničko društvo. Pozorište je jedno , a folklor je drugo. Ipak za osnivanje ustanove I njen rad izdvojeno je više od 8 miliona dinara. Za ovu aktivnost su se očito našla sredstva u budžetu.
U medjuvremenu sve je postalo jasnije kada se moglo čuti da Valjevo I nema pravi pozorišnu publiku za redovne predstave domaćeg pozorišta. Sporadična gostovanja dakle , u potpunosti zadovoljavaju potrebe gradjana koji vole pozorište. Šta bi na to mogli reći oni koji su za večerašnju predstavu ostali bez karte neće se uzimati u obzir.
Kako god bilo, pozorištem se u Valjevu godinama bave isti ljudi , a oni do sada nisu uspeli da ozbiljnije proguraju ideju o pozorištu odnosno ono što biva predizborno obećanje na kraju postaje nešto što treba zaboraviti. Ipak u ovoj 2018. Godini koja se polako bliži svom kraju ostaće zabeleženo da je grad odvojio skoro 150 miliona za sport, samo jednom klubu dao skoro 20 miliona , osnovao ustanovu za koju je izdvojio 8 miliona I podržao niz manifestacija što gastronomskih što druge prirode. Ovakav nastup jasno svedoči o tome da je deviza jedna : “Svima po malo I nikome ništa!” Odnosno, da ni dve I po godine nakon formiranja aktuelne vlasti nema ideje niti strategije kada je bar kultura u pitanju.
I idemo dalje, do nove gostujuće predstave , do novih para za Abro fest, sa jasnom nadom da će nam stasati neke nove generacije koje će znati da cene pozorište I kulturu uopšte.
Do tada politička predstava traje, a mi smo hteli ili ne hteli već u publici. Glumci su na sceni , zavesa je podignuta, izgovaraju se monolozi I svi bez hamletovske dileme čekaju samo jedno da majstor svetla konačno osvetli pozornicu kako bi se konačno znalo kome se pljeska.