Lokalni front je uputio niz pitanja poveriniku za informacije od javnog značaja , ali i valjevskoj policiji o procedurama i samom sprovodjenju izbora za MZ. Aktivisti Lokalnog fronta navode da su izdata saopštenja nakon održanih izbora jasno pokazala da su na njima partije učestvovale iako to zakon ne dozvoljava.
Ivan Milovanović, aktivista Lokalnog fronta osvrnuo se na saopštenja radnog tela formiranog za praćenje i organizovanje samih izbora za Mesne zajednice. „Prvo saopštenje opisalo je izbore u seoskim mesnim zajednicama održane 30. septembra. Ono, kako vidite u prilogu, daje podatke o izlaznosti, pominje nekakve prigovore na ponašanje kandidata, pominje članove izborne komisije koji su „odmah rešavali probleme“. Nije, na kraju, bilo prigovora u biračkim odborima, nije bilo prigovora na zapisnike sa biračkih mesta, pa je izborna komisija proglasila rezultate. Doznajemo zatim da će „radno telo“ sazvati konstitutivne sednice novih skupština, ukoliko to već ne urade dosadašnji predsednici, i da će, opet to univerzalno radno telo, „ispratiti formiranje skupština mesnih zajednica“. Pred kraj saopštenja jedna zanimljivost: najava izbora u gradskim mesnim zajednicama za 21. oktobar, a uz nju objašnjenje da je radno telo u stalnom zasedanju do kraja izbora u mesnim zajednicama. Zainteresovani za proces ovih izbora, kaže dalje radno telo, sva pitanja i prigovore mogu podneti u pisanom obliku na pisarnicu gradske uprave“, kaže Milovanović.
Kako dalje navodi samo saopštenje sadrži činjenice i u njemu se ne vide partijske boje članova radnog tela.Već naredno saopštenje istog radnog tela ukazuje na posebno zadovoljstvo izlaznošću gradjana. „Stručni organ, kakav bi radno telo trebalo da bude, ne bavi se, čini nam se, jednim ozbiljnim poslom radi sopstvenog zadovoljstva. To zadovoljstvo radnog tela verovatno su malo pokvarili „problemi“ zbog kojih je čak i policija morala da interveniše. Na samom kraju ovog saopštenja, iznad potpisa predsednika radnog tela, smeši se slika koja, kako kažu, bolje od hiljada reči, otkriva stvarnu prirodu radnog tela i stvarnu nameru kreatora ovakvih i sličnih radnih tela. Nekome je, iz samo njemu znanih razloga, bila potrebna nekakva pobeda na nekakvim izborima.I to ne bilo kakva pobeda, već trijumf izražen brojem mandata. Radno telo nam je pošteno priznalo da su neke političke stranke otvoreno učestvovale u izborima za članove skupština mesnih zajednica. Jedna od tih stranaka pobedila je drugu rezultatom 41 prema 1. Lovorike pobednicima, suze poraženima.
Onih 88 odsto građana Valjeva koji u ovoj predstavi nisu učestvovali jednostavno ne postoje, zar ne?“, upitao je Milovanović.
Lokalni front nije kao organizacija učestvovao na izborima za skupštine mesnih zajednica. Udruženje građana koje iskazuje ambicije da učestvuje u političkom životu grada dužno je da poštuje zakonske i moralne okvire ponašanja političkih subjekata. „Ovaj principijelni stav daje nam za pravo da pohvalimo hrabrost pojedinaca i grupa građana koji su 30. septembra i 21.oktobra izašli na liste u mesnim zajednicama i dobili nipošto zanemarljiv broj glasova. Mi jesmo svesni da je delovanje menih zajednica skoro obesmišljeno, ali prvi korak u oporavku jeste aktiviranje građana u svojim zajednicama. Kako strankama u vlasti to nije nikako u interesu oni su upotrebili pozamašnu mašineriju kako bi njihovi predstavnici prevagnuli. Od prvog trenutka sumnjali smo u ispravnost procedure po kojoj su vođeni izbori za članove skupština mesnih zajednica, ali odista nismo imali dovoljno informacija o njoj. Zbivanja od 30.septembra i 21. oktobra dovela su do odluke da se Lokalni front ozbiljno i analitički pozabavi pravnim okvirom i postupkom sprovođenja izbora za članove skupština mesnih zajednica, kao i onome što se pomenutih dana događalo na biračkim mestima“, konstatovao je na konferenciji za novinare Djordje Petković .
Pitanja koja su dostavljena na više adresa: Kakva je uloga radnog tela u ovim izborima? U čemu je razlika u obavezama i poslovima radnog tela i izborne komisije koja se takođe pominje u saopštenjima? Ko je, kada i na koji način osnovao radno telo, ko je imenovao izbornu komisiju i odredio njihov sastav? Da li ti organi imaju poslovnike o svom radu, koja su sve njihova ovlašćenja? Ko imenuje biračke odbore i kako se određuje njihov sastav? Kakvu ulogu ima policija u izbornom procesu? Ako već ovi izbori ne smeju da budu stranački, s kojim pravom radno telo objavljuje koliko je mesta u skupštinama osvojila koja stranka? Da li su i koliko ove izbori iz budžeta plaćali i oni koji u njima nisu učestvovali?
„Želeli bismo da nam u ovoj analizi i prikupljanju materijala pomognu i ljudi koji su, uprkos svim teškoćama, uzeli učešća u izborima kao kandidati i članovi biračkih odbora građana.Naravno, nećemo se zadovoljiti time što ćemo utvrditi kakve sve nedostatke i promašaje ima sadašnji postupak izbora u mesnim zajednicama. Smatramo da mesne zajednice kao najneposredniji oblik demokratije za građane jednog grada ili opštine moraju imati mnogo veću važnost, mnogo veća ovlašćenja i da budu potpuno otrgnuta iz kandži stranaka, nezavisno da li su one pozicija ili opozicija. Mesne zajednice upravo služe da bi se problemi u određenom delu grada rešavali brzo i efikasno, da građani mogu zajedno da odluče o nekim novim investiranjima kao što su petevi, kanalizacije i tome slično. I samim tim, da nikada više ne budemo taoci obećanja političara, i da takva obećanja više ne mogu da utiču kome će se ukazati poverenje na lokalnim izborima“, rekao je Petković.