Valjevo je u Prvom svestskom ratu oslobodjeno 30. oktobra 1918.god pokazuje pisana arhivska gradja. Ovaj datum nikada nije obeležavan, a istoričar Vladimir Krivošejev navodi da je razlog tome, najverovatnije, što danu oslobodjenja nije prethodila borba niti je bilo žrtava.
Književni klub Valjevo u okviru svoje nove edicije „Moje Valjevo“ izdao je knjigu dr Vladimira Krivošejeva „Oslobodjenje Valjeva u velikom ratu“. Knjiga je nastala kao plod saradnje Kniževnog kluba sa Udruženjem za negovanje kulture i tradicije valjevskog kraja.
Nova knjiga predstavljena je na konferenciji za novinare na kojoj je dr Krivošejev najpre rekao da se do sada kada je u pitanju datum oslobodjenja Valjeva u Prvom svetskom ratu spekulisalo sa nekoliko datuma , čak četiri datuma. „Proveravao sam koji je od ta četiri datuma ispravan , a rezultat je bio ne potvrda nekog od tih datuma već potpuno novi datum. Da kažemo da su u „igri“ bili datumi 3. , 28., 31. oktobar i prva nedelja novembra. Dokumenti do kojih sam došao ukazuju da se to desilo 30 . oktobra. Čak četiri različita dokumenta ukazuju da je upravo 30. oktobar dan oslobodjenja Valjeva“, kaže dr Krivošejev.
Po njegovim rečima, ovo oslobadjanje Valjeva nikada ranije nije obeležavano, a razlog tome je što se više pridavao značaj 15. septembru danu kada je Valjevo oslobodjeno u Drugom svetskom ratu. „Valjevo je oslobodjeno bez borbi , a mi uvek negujemo kult herojstva i pogibije, a ovde nije bilo borbi. Oslobodjenje Valjeva mora da se veže za celokupnu akciju koja je počela 15. septembra na Solunskom frontu. Proboj je bio silovit, srpska, francuska i engleska vojska su veoma brzo napredovale. Posle pada Niša austrougarska vojska se polako povlači i napiišta velike gradove i više nema pojedinačnih velikihh borbi. Srpska vojska ulazi bez borbi, tako se desilo i u Valjevu. Iako je austrougraska vojska cenzurisala sve vesti , gradjani su po ponašanju vojske znali da je kraj rata blizu . Ono što je poznato jeste da je jedna enciklopedija svetskih zastava kružila po kućama Valjevaca i oni su ih precrtavali i šili zastave savezničkih zemalja da budu spremni da dočekaju svoje oslobodioce“, priča dr Krivošejev.
On kaže da su Austrougari potom za to saznali , uhapsili inicijatore tih aktivnosti , ali ih i puštaju . Austrougari su takodje tada zatvorili veliki broj vidjenih Valjevaca i zatvorili u zgradu Opštinskog suda i tu su ih držali kao taoce koji su trebali da svojim životima garantuju njihovo bezbedno povlačenje. Na kraju oktobra u Valjevu se pojavila komitska grupa od dvadesetak ljudi . „To su ljudi koji nisu bili na frontu već su se samoorganizovali i oni faktički napadaju austrougarsku vojsku u povlačenju. Vojsku su pratili do Koceljeve, potom ulaze u Valjevo i komitski vojvoda čije ime nije zapamćeno, zna se samo da je Užičanin, je svečano ušao u Valjevo na okićenom fijakeru, proglašava sebe za komandanta divizije, predsednika Opštine i predsednika Prekog suda. Organizuju taj sud , ali je akcija prekinuta i sve je pretvoreno u narodno veselje. To se dešava 28. i 29. oktobra. Sutradan 30. oktobra u Valjevo ulazi konjička izvidjačka patrola i ona je svečano dočekana. One zastave koje su šivene su okačene. Austrougari su pustili taoce , a Pera Marković je održao dirljiv govor sa terase suda. Taj konjički eskadron je prespavao u Valjevu i nastavio svoj put ka Osečini“, kaže dr Krivošejev .
Na žalost u Valjevu ne postoji nijedan materijalni artefakt izuzev pisane gradje koji bi se mogao vezati za ovo oslobodjenje Valjeva. „Sačuvane su za taj dogadjaj tri fotografije. Jedna je advata Pere Markovića kako drži govor. Druga je zanimljiva jer prikazuje Tešnjar i ljude i kuće ukrašene pomenutim zastavama , a zastave kakve tu vidimo nisu do tada ni postojale, to je bila neka kombinacija mnog toga. Treća pokazuje prolazak jedne kolone sa topovima i ona prolazi kroz nakićenu Karadjordjevu ulicu , ali po svemu ta fotografija ne pokazuje ovu konjičku jedinicu jer je kroz Valjevo prošlo mnogo jedinica , a za svaku je priredjen svečani doček“, naveo je dr Vladimir Krivošejev.
Za nešto više od godinu dana postojanja Književni klub objavio je čak devet knjiga, a do kraja januara naredne godine biće objavljeno još osam knjiga.
S.V.