Kriza u Srbiji dovela je do toga da je jedino moguće mesto za zaposlenje zapravo javna služba. To je jedino mesto gde se poštuju zakoni o radu , postoji organizovanost sindikata , ali i sve ono što ostali gradjani gledaju kao benefite. Došlo je izgleda vreme da se benefitom smatra pravo na odmor, bolovanje ili zaradu.
Kada se jednom u Srbiji budu svodili računi o godinama koje sada živimo važnu ulogu igraće statistika i to ona zvanična. A statistika kaže da nije sve tako crno da pomeranja na bolje ima. Ipak ta pomeranja gradjani slabo osećaju. U toj statistici ipak neće se naći sama sadržina života koju gradjani upravo žive. U tim podacima neće se naći benefiti rada u javnoj službi.
Ako hoćemo da stvari sagledamo realno videćemo da su nas godine u ovoj zemlji naučile da je najbolje dobiti posao u javnom sektoru. Kakav takav do nedavno , a i sada samo manje transparentno i ograničen od strane Vlade zbog uredbe o zabrani zapošljavanja , javna služba je bila sinonim za sigurnost. I ne samo to, javna služba predstavlja osnov za poštovanje zakona o radu. Država je tu zapravo izgradila majčinski odnos sa zaposlenima dok se u privatnom sektoru taj odnos svodi na maćehinski, najčešće. Prava zaposlenog na odmor, bolovanje, slobodne dane , neplaćeno odsustvo moguće je transparentno u javnom sektoru. U privatnom sektoru niko neće osporiti pravo na odmor , ali je njegovo trajanje vrlo ograničeno i proizvoljno. Pravo na bolovanje nij osporeno , ali je pretpostavka da privatni sektor nema mnogo dugog razumevanja za boravak na bolovanju. Nedavno otpuštanje radnika u valjevu aktuelizovalo je priču procene rada zaposlenog. Na osnovu odsustvovanja i prisustva na radnom mestu , učinka na poslu donete su odluke ko se pakuje , ako ostaje. Iako će oni koji vode javni sektor uvek reći da postoji evaluacija rada zaposlenih pa i nadzor retki su slučajevi da je neko iz javne službe otpušten jer je često na neopravdanom bolovanju ili zato što učinak na radnom mestu nije zadovoljavajući. politika nezameranja snažno je utemeljena.
Javna služba podrazumeva visinu zarade od koje može da se živi , a potom i zahvalnu penziju. U javnoj službi se ne može dogoditi ono što se dešava u privatnom sektoru u Valjevu da poslodavac na račun zaposlenog uplati minimalac , a da potom zaposleni mora poslodavcu da vrati na ruke deo tog novca. U analima javne službe takvo postupanje nije zabeleženo.
Do nedavno je radno mesto u javnoj službi bilo nasledno. Najnormalnije je postalo da i gotovo podrazumevajuće da odlazeći radnik u penziju na svoje mesto dovodi dete ili nekog bliskog srodnika.
Partokratija u državi Srbiji omogućila je da jedinu kontrolu u tom smislu imaju upravo partije koje su postale vlasnici svakog radnog mesta. Svaka vlast tako u javnu službu dovodi podobne kadrove, zahvalne članove i slično.
Grad Valjevi ima obavezu smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru za 6%, a nadležni tvrde da će se taj procenat ostvariti prirodnim odlivom zaposlenih odnosno odlaskom u penzije.
Pitanje na koje se traži panično odgovor jeste da li će i kada Vlada dozvoliti ponovno zapošljavanje? interesantno je da niko ne postavlja pitanje kako smo došli u takvu situaciju i na koji način bi stvari trebalo vratiti u normalu. Odnosno kako će i na koji način u jednom trenutku biti sprovodjena odluka o ponovnom dozvoljenom zapošljavanju. Ukoliko se to dogodi stihijski jasno je da će efekat mera koje se trenutno sprovode neće biti dovoljan da sanira takvu navalu na radna mesta koja će uslediti.
Jedno takodje ne sme biti zaboravljeno-Benefiti rada u javnoj službi nisu samo benefiti na radnom mestu već i benefiti samog radnog mesta. Oni koji su to na vreme shvatili u kombinaciji sa prilagodjivošću sada imaju zavidna primanja i funkciju.
Ipak iako je poznato, manje više , nije loše znati da postoji način zaposlenja u javnom sektoru. Potrebne su dobre rodbinske i prijateljske veze , a ako tome dodate i partijsku podobnost penzija Vas-jednostavno čeka.
S.V.