O kreiranju lidera napisane su brojne knjige koje ne samo da se osvrću na postojeće uspešne i manje uspešne lidere u svetu već daju i praktična uputstva o načinu kreiranja partijskog lidera . Posmatrajući brojna imena u Valjevu koja su prodefilovala političkom scenom utisak je da niko od njih zapravo nije imao izraženu kampanju u tom pravcu te i da se sve uglavnom odvijalo stihijski . U tome je možda i razlog njihovog neuspeha.
Mnogi su skloni da često iz nepoznavanja materije izjednačavaju partijske lidere sa ulogom „moćnika na lokalu“ . Taj izraz „lokalni moćnik“ uglavnom se može vezati za više struktura pa to može biti lokalni direktor uspešnog ili preduzeća sa velikim budžetom, to može biti i gradonačelnik ili član Veća , podjednako pod tim izrazom nalazi se i lokalni tajkun . Gradjani su često skloni da taj izraz pripisuju svakome ko u odredjenom trenutku raspolaže odredjenom moći ili ima podjednako jak uticaj na centre moći . U zavisnosti od centara moći, ako su oni finansijski ili dužine mandata dobijenog nakon izbora zavisi i trajnost „lokalnih moćnika“. Partijski lideri ne bi trebalo da budu lica za jednokratnu upotrebu .Partijski lideri po vokaciji trebalo bi da budu nosioci strukture i ideje pa i otelotvorenje zamisli jedne odredjene partijske grupacije . Bez ideje i strategije partije i njene težnje da istu ostvari nema ni partijskih lidera . Ukoliko se lider ne uklapa u okvire onoga čemu partija teži njegov je neuspeh zagarantovan. Lider mora da poseduje odgovarajuće osobine i znanja .
Nijedna partija ne želi da traje kratko već ima isključivo jednu težnju , a to je vršenje vlasti pa postojanje kratkotrajnih lidera nije moguće . U tom slučaju mi i ne govorimo o liderima već licima sa odredjenim zaduženjima u jednom kratkom i ograničenom vremenskom roku .
Valjevo je videlo i previše takvih lica , ali ne kao podršku demokratičnosti već kao posledicu promena na republičkom nivou. Da je upravo tako i da su svi trajali previše kratko svedoči i jedan vrlo primetan podatak, a to je da nakon vršenja vlasti niko od lica koja su vodila partija ne ostaje zapažen u samom gradu već se ili povlači iz politike ili biva negativno etiketiran. Koliko ste stranačkih funkcionera videli ili čuli kao teoritičare situacije u Valjevu nakon njihovog angažmana? Koliko njih je pozivano u emisije da objasni odredjene pojave ili dešavanja sa stanovišta svog političkog kredibiliteteta? Nijednog . O koliko njih ste slušali u negativnom kontekstu kao o licima koja su svoju poziciju iskoristila za bogaćenje ili omogućavanje bogaćenja drugim licima? Mnogo.
Jasno je da u Valjevu nema lidera . U Valjevu ima onih koji služe svrsi i koji se ne mogu posmatrati van okvira trenutnog angažmana predsednik GO , poverenik i slično ili gradonačelnik, direktor, načelnik, Većnik. Na ovu činjenicu utiče i brza promenljivost partija na republičkom nivou, odnosno promena vlasti, ali podjednako i zavisnost lokalnih odbora od republičkih centara. Ne treba zanemariti ni čnjenicu da republičkim liderima ne odgovara previše jačanje lokalnih lidera . Na ovu činjenicu podjedanako utiče i finansijska situacija partije pa i samog kandidata . U Valjevu niko nema samostalno dovoljno novca za kampanju , a velikih finansijera na lokalu nema . Finansijska zavisnost neminovno utiče i na činjenicu formiranja lidera. U svemu ne treba zaboraviti ni iskustva onih koji su to pokušali u prošlosti i koji su se vrlo brzo našli u negativnom kontekstu.
Idejom liderstva se u Valjevu niko nije ni bavio jer kreiranje lidera pretpostavlja kreiranje tima i savetnika , a taj tim i savetnike trebalo bi da čine ljudi koji nisu bliski partiji . Trebalo bi da to budu stručna i profesionalna lica . A do toga moraće Kolubarom još mnogo vode da proteče.
Zašto bi onda neko želeo da bude lider?
Zato što makar i kratkotrajno nazovi liderstvo donosi odredjene bonitete, otvara vrata za napredovanje ka republičkim strukturama, a u Valjevu kao i u drugim gradovima Srbije važi pravilo : “ Bolje prvi u svom selu nego poslednji u gradu“.
S.V.