U martu nastavak postupka o rehabilitaciji Kalabića

Još uvek nije odlučeno u postupku zahteva za rehabilitaciju Nikole Kalabića. U martu će se pred sudom kao svedoci naći Veselin Djuretić, Bojan Dimitrijević i istoričar kog će predložiti Više javno tužilaštvo.

Pred Višim sudom u Valjevu i dalje je u toku postupak za rehabilitaciju Nikole Kalabića , a po predlogu njegove unuke Vesne Kalabić.

Sudija Dragan  Obradović je krajem aprila 2017. godine doneo rešenje kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabića. Na to rešenje Više javno tužilaštvo u Valjevu uputilo je žalbu. Apelacioni sud u Beogradu je u prvoj polovini 2018. ukinuo rešenje o rehabilitaciji Kalabića zaključivši da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo pri odlučivanju, pa da je zbog toga i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Ponovni postupak je počeo u decembru.

Sudu u Valjevu obratio se Veselin Djuretić autor dvotomnog dela „Savezici i jugoslovenska ratna drama“  koji tvrdi da Nikola Kalabić nije bio izdajnik.

Đuretić je takodje naveo da je Tito u vreme Drugog svetskog rata imao nekoliko tajnih susreta sa Pavelićem. Za raspravu o Kalabiću bitan je i američki vojni dokument iz kojeg se može saznati „da su sve dosadašnje priče o sudskom procesu i smrti đenerala Mihailovića lažne”, ističe u dopisu Đuretić, prilažući preveden dokument Vojne obaveštajne službe SAD. U njemu poverljiv izvor iz Komande korpusa Požega JVUO izveštava američkog obaveštajca da je Draža Mihailović, teško bolestan od tifusa, u martu 1946. primenom ratnog lukavstva „kidnapovan” na improvizovanom aerodromu severozapadno od mesta Rudo. Prethodno je zarobljen jedan od ličnih Mihailovićevih lekara koji je pod pritiscima odao plan kretanja četničke komande. Na aerodrom su sletela dva aviona sa savezničkim obeležjima, iz njih izašli oficiri u savezničkim uniformama i dogovorili transport obolelog đenerala u Italiju na lečenje. Tek kada je Mihailović ukrcan i kada su avioni poleteli, četnici su shvatili da je u pitanju prevara, ali bilo je kasno.

Istovremeno sudu se obratio i Gradski komitet komunista Valjeva koji pak tvrdi da za zločine koje su četnici počinili pod njegovom komandom.

 Naveden je slučaj Živana Đurđevića iz sela Balinović kod Valjeva kojem su u proleće 1943. godine najpre zaklali jednog sina, a potom ga živog pekli na ražnju dok nije umro u najstrašnijim mukama. Iste godine Kalabić je naredio da se u se Gornjem Crniljevu kod Osečine ubije meštanin Aleksandar Pavlović Gerla koji je odbio da četnicima spremi hranu, tvrde komunisti i dodaju da su u maju 1944. u Rajkovcu kod Aranđelovca zaklane seljanka Darinka Radović i njene dve ćerke. U selu Kopljaru kod Aranđelovca 26. decembra 1943. Kalabić i njegova svita zaklali su 22 lica, među njima i jedno dete, u selu Svetliću kod Topole u junu 1944. zaklali su porodicu Čedomira Đurđevića, u Vraniću nedaleko od Beograda u decembru 1943. zaklali su ili ubili 72 žitelja, navode u dopisu valjevski komunisti, dodajući da je spisak Kalabićevih zločina ogroman i da to Šumadija i Srbija ne mogu zaboraviti.

Na sudu će se tako u martu čuti i jedna i druga strana, ali i Klabićeva unuka podnosilac zahteva za rehabilitaciju dok će svoje mišljenje izneti i neko od istoričara koga će pozvati Tužilaštvo.