Gradsko veće utvrdilo je predlog Odluke o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji grada Valjeva.Ovom odlukom se šest isturenih odeljenja pripaja matičnim školama, a jedno prestaje sa radom jer nema učenika.
Kako se navodi u saopštenju izdatom nakon sednice Gradskog veća Odlukom o mreži javnih osnovnih škola utvrđuje se broj i prostorni raspored javnih osnovnih škola na teritoriji grada Valjeva. Mrežu javnih osnovnih škola čini 15 javnih osnovnih škola, čija delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja se obavlja u sedištu i 30 izdvojenih odeljenja za obrazovanje učenika od prvog do četvrtog, odnosno osmog razreda. Od ukupno 15 javnih osnovnih škola na području grada Valjeva, kriterijume minimalnog broja učenika i odeljenja ispunjava sedam gradskih matičnih osnovnih škola, dok kriterijum od 480 učenika ne ispunjava osam matičnih škola na seoskim područjima, od kojih dve osnovne škole „Ilija Birčanin“ Stave i „Prota Mateja Nenadović“ Brankovina ispunjavaju drugi propisani kriterijum, a to je minimum 16 odeljenja.
Kod ostalih šest matičnih seoskih osnovnih škola ispoštovan je statusni kriterijum da na udaljenosti od dva kilometra ne postoji druga osnovna škola. Predloženi plan mreže predviđa 30 izdvojenih odeljenja, a matične škole imaju 37 izdvojenih odeljenja u školskoj 2019/2020. godini. Organizacija rada u osam seoskih matičnih škola je prilagođena specifičnostima brdsko-planinskog područja, međusobne udaljenosti i saobraćajne povezanosti sa izdvojenim odeljenjima. Planom razvoja predloženo je pripajanje šest isturenih odeljenja matičnim školama i to: IO Tupanci se pripaja IO Pričević koje pripada matičnoj školi „Ilija Birčanin“ Stave; IO Klanica se pripaja matičnoj školi „Stevan Filipović“ Divci; IO Dupljaj i Zabrdica matičnoj školi „Sveti Sava“ Popučke; IO Kotešica pripaja se IO Joševa i pripada matičnoj školi „Prota Mateja Nenadović“ Brankovina, IO Donja Kamenica će se pripojiti školi „Milovan Glišić“ Valjevska Kamenica. IO Oglađenovac koje pripada OŠ „Milovan Glišić“ Valjevska Kamenica u školskoj 2018/2019. godini nema učenika, niti će prema podacima škole biti dece za upis u prvi razred u narednih šest godina, pa stoga i prestaje sa radom. Iz gore navedenog u predloženim razvojnom planu sedam IO će biti manje u mreži škola.
Da se sela polako gase činjenica je koja je odavno poznata, dokaz tome da sela u valjevskom kraju nemaju budućnost je i ova odluka kojom će izdvojena odeljenja u šest sela biti ugašena i pripojena drugim školama , a izdvojeno odeljenje u Ogladjenovcu i potpuno ugašeno.
Kada u selu škola zatvori svoja vrata i selo ostane bez dece da li se može tvrditi i dalje da se u selo ulaže, da se selo razvija, da postoji Strategija ruralnog razvoja? Skupština je usvojila jedan ovakav dokument, ali očito ili prekasno ili tek da se zadovolje forme i zakonske obaveze.
Prazne kuće, staračka domaćinstva, katanci na kapijama svedoče da je nekada postojalo selo, da se nekada u njima čula dečija graja, održavala prela i posela, sejalo i želo.
Odbornici će svakako podržati ovu odluku, ali da li treba zaboraviti da su svojim (ne)činjenjem doveli do tužne slike škole bez djaka?
https://www.youtube.com/watch?v=fwNr36vJ3-A
Sela se gase već preko 20 godina. Po tekstu kao da je to od juče. Za to nije kriva ova vlast.
За гашење сеоских школа крива је свака власт, па и ова и то како републичка тако и локална. Разлози су познати али то нико неће да призна: 1. Нижи стандард живота становника сеоских подручја у односу на градска, 2. Нереалне цене пољопривредних производа, 3. Недовољне инвестиције у сеоска подручја, 4. Занемаривање пољопривреде као значајне гране привреде, 5. Занемарљиве субвенције пољопривредним произвођачима у односу на индустријске, 6. Пореска политика која не подстиче живот на селу итд.
У вези са свим овим одлуке је досносила власт и данас је доноси па је самим тим и крива за пропаст села.